Od Andona do regiona

Popiti dobro vino u dobrom društvu je svakako bolje nego vino piti sam.
U ovom sličaju, četiri dobra vina su našla put do nasmejanih, zadovoljnih lica.
Zaista nisam znao od čega da počnem.
Ali, sigurno sam znao sam sa kojim ću završiti.

Trapiche malbec 2018 
U ovom vinu mi se najviše dopada boja i ton kojom odiše, kao i planinska i novosvetovska klima u koheziji. U početku fino i umiljato, na kraju razgoropađeno i besno.
 Prilično žestoko.

Izba Jovanović merlo 2016
Imao sam nekoliko prilika da probam ovaj merlo. Uvek mi je bio nekako fin, elegantan, jagodast.
Ovoga puta, sasvim druga priča.
 Razvijao se do samog kraja i ostavio utisak dobrog vina. Srbija!

Magnus Baccata 2015
Specifičan i unikatan stil crvenih vina Porto Karasa. Uvek nekako hrapav.
Dopada mi se priča kako je Salvador Dali obožavao vina iz Porto Karasa i kako je često dolazio u vinariju. Obožavao je njihov blan de blan.
Dopada mi se takođe priča o Salvadoru Daliju, kako je na pozadini restoranskih računa često nešto nacrtao, i tako ga platio. Majstor!

Amarone de la valpolicela
Punoća, ekstraktivnost, visoka, ali slatkasta kiselina. Miris veoma slab, ukus i za miris.

Bila je ovo lepa klimatska šetnja.