- E, uzeo sam Babić za večeras.
- Super, a koje je vino?
- Babić!
- Da, a koja sorta?
- Pa, Babić!
- Ahaa ...
Babić je autohtona dalmatinska sorta.
Većina ljudi misli da se radi o vinariji Babić. Mnogo sunca, vetar maestral, blizina mora, kamenito zemljište, miris soli koja leti u vazduhu. Tako bi mogao da se opiše teroar na kom raste Babić.
Vinarija Piližota se nalazi u Šibeniku, gradu koji je nekad imao dobru košarku, imao Šibenku i onog čuvenog košarkaša Slavicu sa dužom kosom.
Cenovni rang Babića se kreće od 6 evra za bazni, oko 10 evra za dobar Babić, i malo više od 20 evra za barik verzije. Nema ga puno..
Vino za danas je srednjeg cenovnog ranga. Na Pagu ima sorta koja isto zvuči kao prezime i zove se Gegić. O njemu kada bude prilike.
Nisam mogao ni da pretpostavim šta da očekujem od ove boce. Nešto sigurno žestoko, možda tamno?
Boca se luftirala neko vreme i iz nje je potekla prozirna crvenkasta tečnost, dosta svetla za crvena vina. Svetlo rubin crvena boja koja je dosta teška. Dosta je svetliji od Prokupca.
Miris je veoma specifičan, neprijatan, a u isto vreme izuzetno prijatan i omamljiv. Crveno voće se nazire negde u daljini i prija duže mirisanje iz čaše.
Na ukusu ispunjava očekivanja, odmah daje do znanja svoju jačinu. Volim kada vina svetle boje rasturaju. Tanina su izraženi i prijatnio bockaju. Iako na boci piše da ima 13% alkohola, to deluje mnogo više. Možda najmanje 15 %?
Nisam dugo pio vino koje brže opija od Babića. Već druga čaša je kritična, te sva sreća da je tu bio i Prokupac, sa kojim smo se vraćali u normalu.
Svaka autohtona priča o vinu je priča za sebe. Kada se vinoljubac zasiti klasičnih sorti, poput Kabernea ili Šardonea, put ga jednostavno vodi da istražuje dalje, da proba Babić, Gegić, Furmint, Petit Verdo, Kratošiju, Slankamenku, i da se oduševi svakom novom sortom za koju čuje.
Čudni su putevi vinski.
- Super, a koje je vino?
- Babić!
- Da, a koja sorta?
- Pa, Babić!
- Ahaa ...
Babić je autohtona dalmatinska sorta.
Većina ljudi misli da se radi o vinariji Babić. Mnogo sunca, vetar maestral, blizina mora, kamenito zemljište, miris soli koja leti u vazduhu. Tako bi mogao da se opiše teroar na kom raste Babić.
Vinarija Piližota se nalazi u Šibeniku, gradu koji je nekad imao dobru košarku, imao Šibenku i onog čuvenog košarkaša Slavicu sa dužom kosom.
Cenovni rang Babića se kreće od 6 evra za bazni, oko 10 evra za dobar Babić, i malo više od 20 evra za barik verzije. Nema ga puno..
Vino za danas je srednjeg cenovnog ranga. Na Pagu ima sorta koja isto zvuči kao prezime i zove se Gegić. O njemu kada bude prilike.
Nisam mogao ni da pretpostavim šta da očekujem od ove boce. Nešto sigurno žestoko, možda tamno?
Boca se luftirala neko vreme i iz nje je potekla prozirna crvenkasta tečnost, dosta svetla za crvena vina. Svetlo rubin crvena boja koja je dosta teška. Dosta je svetliji od Prokupca.
Miris je veoma specifičan, neprijatan, a u isto vreme izuzetno prijatan i omamljiv. Crveno voće se nazire negde u daljini i prija duže mirisanje iz čaše.
Na ukusu ispunjava očekivanja, odmah daje do znanja svoju jačinu. Volim kada vina svetle boje rasturaju. Tanina su izraženi i prijatnio bockaju. Iako na boci piše da ima 13% alkohola, to deluje mnogo više. Možda najmanje 15 %?
Nisam dugo pio vino koje brže opija od Babića. Već druga čaša je kritična, te sva sreća da je tu bio i Prokupac, sa kojim smo se vraćali u normalu.
Svaka autohtona priča o vinu je priča za sebe. Kada se vinoljubac zasiti klasičnih sorti, poput Kabernea ili Šardonea, put ga jednostavno vodi da istražuje dalje, da proba Babić, Gegić, Furmint, Petit Verdo, Kratošiju, Slankamenku, i da se oduševi svakom novom sortom za koju čuje.
Čudni su putevi vinski.
Нема коментара:
Постави коментар