понедељак, 11. мај 2015.

Italija

Oduvek sam voleo zabave ponedeljkom!
Danas je na Petrovaradinskoj tvrđavi održana degustacija vina iz različitih regija Italije. Akcenat je stavljen na autohtone sorte, gde su imali priliku da nam pokažu čime raspolažu i čime se ponose. A stvarno imaju šta da pokažu :)
Na listi se našlo deset vina, četiri bela i šest crvenih.
Bela vina Italije se odlikuju svežinom, lepim i čistim aromama i blago povišenim kiselinama. Sva četiri vina su bila veoma zanimljiva.
Kod crvenih vina je bilo nekoliko varijacija i poći ću redom:
Primitivo Puglia 2013 - Sorta koja se nije pokazala u najboljem svetlu, dosta kiselina, crveno voće, povišen alkohol,sa drvetom koje mi nije prijalo
Nero dAvola Sililija - Na početku veoma intezivno, crno voće i drvo dominiraju, nekako se čini u top formi, dok je posle dvadeset minuta vino u čaši skroz palo. Pozdrav za Vuka
Četiri vina sa slike:
Montepulcano Marina Cvetić 2010 - Uz Amarone najtamnije vino danas, veoma koncentrovano, drvo je sjajno, visok nivo napada, vanila.
Brunello Casanova di Neri 2009 - Veliko vino, kompleksno, tamno braon crvene boje, čokolada, ima nešto u njemu što vibrira u ustima, hrapavi tanini.
Barolo 2008 - Iznenadila me je svetlo braon boja, na mirisu prohladno, sveže, sa taninima koje se u ustima spuštaju kao plahta, crno voće.
Amarone 2010 - Posle Barola ovaj Amarone nije ima nikakvu šansu. Biter, puno telo, jačina, snaga.
Od poslednja četiri vina izdvojili su se Brunello i Barolo. Mrtva trka,velika borba. Ipak, Barolo!
Još jednom bih se osvrnuo i pohvalio sjajnu organizaciju i ugođaj koji je bio veoma prijatan.

недеља, 10. мај 2015.

Prokupac Rubin 2011

Dobar dan i dobro došli u autohtonu Srbiju!
Konačno je na red stigla vinska sorta koja potiče iz moje zemlje. Prokupac i Tamjanika čine autohtoni tim Srbije koji nas uspešno predstavlja po belome svetu. Prokupac se najviše uzgaja u Župi  i ima još nekoliko različitih naziva, kao što su Rskavac (Rajkovići) ili Kameničanka (Jelić). Sorta koja ima svoju boju, miris i ukus. Drago mi je što sam za ovaj put, uz preporuku našeg iskusnog sommeliera, izabrao vino iz premijum kategorije giganta iz Kruševca. Iskreno,bio sam pomalo skeptičan!
Boca je otvorena pola sata pre konzumiranja. U čaši se našla tečnost tamno rubin crvene boje, koja je veoma pokretljiva, sa refleksijom koja nam ukazuje da vino nije mlado. Na mirisu, u početku blagi džem od jagode i blago začinske arome, dok vremenom višnja preuzima primat i dominira do kraja boce, i to višnja koja je sitna,crvena i blago kisela, ali prijatna. U ustima povišene kiseline, arome crvenog voća koje osvežavaju i vremenom su sve intenzivnije i tanini, koji odmah na početku daju do znanja sa kim imate posla i konstantno bockaju jezik i unutrašnjost obraza, ali prijatno. Vino je ostavilo krajnje pozitivan utisak i kada bih u jednoj reči trebao da opišem ovo vino, to bi bila reč - umilno!
Hteo sam na kraju da sumiramo osnovne karakteristike Prokupca:
- rubin do tamno crvene rubin boje
- arome crvenog voća (višnja) , blago začinske arome
- srednje telo, povišene kiseline, dosta tanina
- veliki potencijal za odležavanje
Sve čestitke za ovo, više nego korektno vino, koje vredi bar dva puta više nego što košta. Odlično se kombinuje sa crnom čokoladom i preporuka svim skepticima da probaju ovaj Prokupac.

понедељак, 04. мај 2015.

Pošip 2013

Dolazi sezona toplijeg vremena i trend pijenja vina polako prelazi u svetliju fazu. Pošip sigurno spada u jednu od mojih omiljenih belih sorti grožđa. Nema ga u velikim količinama i svaki koji ćete probati sličan je prethodnom. Uglavnom je punog tela, težak, često sa dosta alkohola i uvek je dobar pratilac branicinu ili oradi na žaru. Imao sam prilike da letujem na ostrvu odakle potiče Pošip. Nažalost, tada sam o vinu jako malo znao :)
Vino za današnju degustaciju nam stiže iz Čare, mesta koje se nalazi u unutrašnjosti ostrva Korčula. Prilikom sipanja vina u čašu se primećuje da je tečnost iz boce gusta, uljasta i prepoznatljive tamno zlatne žute boje. Na mirisu blago sladunjav sa aromama kandriranog voća, kruške i ponekom kiselinom koja izleti. U ustima blago gazirano, resko, pomalo slano, toplo i imate osećaj punih usta vina. Vremenom, blage kiseline sa početka postaju sve izraženije, a vino sve jače. Obavezno služiti hladnije.
Postoje vina koja pijem i od kojih znam da će me boleti glava. E, ovo je bilo takvo!
Ako izuzmemo ovu poslednju stavku, vino je ispunilo očekivanja po pitanju aroma i žestine koje poseduje. Svaki susret sa ovim vinom je priča koje se rado sećam. Kada bi ovaj Pošip uporedio sa Plenkovićevim, Jokićevim ili masovnim Pošipom iz vinarije Čara - ovaj ne bi bio među prva dva.