Piano, piano

Tri nova vina iz vinarije Piano.
Ova vina su imala svoju premijeru na nedavno održanom Beowine fair-u i jedno od njih se okitilo zlatnom medaljom na ocenjivanju, koje prethodi ovom velikom i tradicionalnom sajmu.
Premijeru u pisanom izdanju doživeće na "Živeti vinski".
Sva vina vinarije Piano imaju imena muzičkih instrumenata : lira, viola, harfa, lauta i piano, koji je ujedno i naziv premijum linije vina.
Viola je roze sačinjen od Pino noara. Veoma lepa roze boja i slatkasti ukus mogu biti pravi mamac za pripadnice lepšeg pola. Spada u vrstu vina koja može svima da se dopadne. Blago, lagano, pitko i slatko.
Piano Pinot spada u premijum kategoriju i na mene lično nije ostavilo nikakav poseban utisak. Boja dosta tamnija od redovnih Pinoa, ukus i miris bez ikakvih grešaka i mana, ali sve je to nekako ravno i ništa se ne dešava.
Piano Merlot je dobitnik zlatne medalje na sajmu vina na beogradskom sajmu i, pored Kabernea, glavna je uzdanica ove vinarije. Zanimljivo vino, karakteristične boje za Merlo, odležalo u barik buradima. Čini mi se da ovom vinu, gde su na mirisu i ukusu lepe arome crnog voća, upravo barik i smeta. Povremeno izleću mirisi dosta korištenog drveta, koje podsećaju na arome slavonskog hrasta, ali u drugom izdanju. Vino kao vino je sasvim korektno.
Od tri vina, moje simpatije je definitivno pobrao roze. Osvojila me njegova lakoća, dok je Merlo zauzeo drugo mesto. Piano Pinot nema stav.
Na nekom od narednih vinskih događaja, preporučio bi da zastanete pored momaka koji predstavljajum ovu vinariju i probate neko od njihovih vina. Možda steknete drugačiji utisak.

Pinot Grigio ili ti Pinot sivi

Pino Griđo je sorta grožđa koja me je oduvek privlačila. Možda malo više imenom nego ukusom. Iz čiste znatiželje rešio sam da mu se posvetim, te stoga, ovu priču posvećujem svom utisku o ovoj sorti.
Griđo uglavnom svoje najbolje rezultate pokazuje u malo hladnijim krajevima Evrope, blago severnim, kao što su Alzas, Trentino Alto Adiđe ili Friuli. I mi u Srbiji imamo zanimljiv Griđo, ali ne i klimu koja njemu pogoduje.

Sećam se prvog Pino Griđa koji je bio pakovan u boce od pola litre i  proizvodio se u vinariji Palić.

Nikada mi se nije nešto dopadao. Možda bi u sadašnjem vremenu to znao više da cenim, jer vina sa peska imaju svoje čari. Uglavnom povišene kiseline!

Sledeći Pino je bio kasna berba od Enjingija. Sjajna vinarija, čist unikat.

I malo, po malo, Griđo po Griđo, ušlo se u ukus ove sorte.

Boja Pino Griđa je lako prepoznatljiva. Sivo - žuta, malo tamnija. Retko čista, uvek nekako blago zamućena.

Miris je takođe sam po sebi jedinstven. Uglavom arome jabuka: od kiselih, preko greni smit, do prezrelih.

Ukus pun, ima tela, povišene kiseline, i veoma zrele jabuke. Dobar Pino treba da poseduje dugotrajan ukus  u ustima i što lepši ukus jabuke.

Osnovne karakteristike:

Sivo žuta boja, miris i ukus zrelih jabuka.

Ščurekov Pino je sasvim korektan, sa svim osobinama koje su gore navedene i sa povremenim mirisom kompota od grožđa, što mu daje posebnu notu i kvalitet.

U nedavnom razgovoru sa jednim vinskim stručnjakom, saznao sam da je Pino Blan najslabija sorta u porodici Pinoa. Nisam znao?

Suma sumarum, red veličina, od Pino Griđa ne treba očekivati vrhunska vina. Treba ga dobro ohladiti, pre toga ga ponuditi ribom ili belim mesom i onda zaliti. Bez hrane - ne ide.