четвртак, 25. децембар 2014.

Maraština 2012

Maraština je jedna od zastupljenijih belih sorti grožđa u Dalmaciji, dok na Korčuli i nekim drugum ostrvima se naziva Rukatac, jer grozd ima oblik tela sa rukama. Kaže se da su ovu sortu doneli Mlečani i da je to isto što i  Malvazija iz  Kjantija.
Letos sam imao prilike da probam dosta dalmatinskih lokalnih varijacija vina i uglavnom su sva vina bile kupaže, a prva sorta koja se pomene u nabrajanju je Maraština. Ukus koji je bio jedinstven za sve je stara bačva sa puno alkohola.
Jokići su napravili jedno sveže vino koje se služi dobro rashlađeno i odlikuje ga svetlo žuta boja sa dosta citrusnih i cvetnih aroma, povišene kiseline i nešto niži procenat alkohola (12,7%). Kada se to sve sklopi dobije se vino koje je prava stvar za letnje dane i odličan pratilac slanih delikatesa.
Lepo je kada u čaši možete da osetite topao mediteranski vazduh, zemlju na kojoj loza raste i zvuk zrikavca kada sunce prži.

понедељак, 22. децембар 2014.

Casillerro del Diablo 2008 Cabernet Sauvignon

Kao veliki ljubitelj Kasiljera, nisam mogao da odolim ovoj boci i jednostavno sam želeo da vidim koliki je potencijal ovog vina i  u kakvom se stanju nalazi posle skoro sedam godina. Kaberne je sorta grožđa koja u Čileu daje sjajne rezultate, slično kao Širaz u Australiji, Pino noar u Oregonu ili Sovinjon blan na Novom Zelandu. Prilikom ulaska u svet vina i prvog susreta sa Kasiljerom shvatio sam da ću obožavati vino. Progledao sam! :)
Pre degustacije bocu sam otvorio sat vremena ranije i prilikom sipanja, vino je bilo prilično tamne crvene boje i teško pokretljivo u čaši. Prve arome su bile dosta zatvorene, zrelo crno voće sa malo drveta. Na ukusu blagi ukus starog i tanini koji su se stopili sa vinom. Posle nekog vremena, počela je da pristiže i dominira aroma eukaptilusa koja je veoma neobična i često krasi Kaberne iz Čilea. Sve to ovom vinu daje svežinu, visok nivo napada i oštrinu gde jednostavno može da se oseti u kakvom okruženju grožđe raste.
Kasiljero je još jednom pokazao da na njega uvek može da se računa jer ovo vino je u punoj snazi i prava je poslastica za ljubitelje slatkiša. Sa ovim vino se ostvaruje veza. Ukoliko ga niste dugo probali - mogli bi, a ako ga niste nikada probali - mnogo ste propustili.

недеља, 14. децембар 2014.

Vukoje Vranac 2010

Vinarija Vukoje je jedna od najvećih vinarija u Hercegovini i veoma zaslužna što je Trebinje u svetu poznato kao grad sa odličnim vinom. Mediteranska klima,dosta sunca i kamenito zemljište čine da ovde Vranac bude poseban i veoma muški. Stoga, mogu slobodno proglasiti Trebinje za grad koji ima maestralan Vranac.
Pampur od ove boce je bio dobro natopljen jarko purpurnom bojom koja kada bi kapnula na odeću nema pranja :) Glavne karakteristike ovog vina su svežina i visok nivo napada kiselkastog crvenog voća, puno telo i boja koja će vam dobro natopiti usne, jezik i zube. Nije imalo dodira sa drvetom.
Treba dodati da je ovo bazični Vranac vinarije Vukoje i za cenu od 10 evra mora dobro da se propne na prste da bi zadovoljio.



петак, 05. децембар 2014.

Rosy Jokić 2013

Jedan od retkih rozea na meniju, ali u poslednje vreme svaki koji sam probao bio je dobar. Stil ove vrste vina je dobio novu dimenziju i sada su u modi polusuvi rozei. Nemam ništa protiv!
Roze vinarije Jokić nosi ime Rosy i napravljen je od sorte Širaz, što je skraćenica u drugom slogu :). Do sada nisam imao prilike da probam roze od ove sorte grožđa i prijatno sam iznenađen posle našeg prvog drugovanja. Kada bih ga opisivao u jednoj reči rekao bih da je ovo vino krajnje nežno. Sve je u tom stilu,  počevši od nežno roze boje, preko nežnih džemastih aroma jagode i punim telom koje celoj priči daje dobru osnovu. Kiseline su niske, sladunjavost leprša iznad čaše, 14% alkohola se ne oseti i slobodno može da se služi na temperaturi od 10-12 stepeni. Možda jedan od najboljih rozea ove godine uz Pusulu (Kaberne) i Vistu (Tempraniljo).
Vinarija Jokić je sa ovim vinom još jednom pokazala da poseduje vrlo dobra vina i široku paletu zanimljivih sorti. Preporuka za zimske dane.