Da li na početku teksta moram po ko zna koji put da kažem koliko volim vinske etikete na ćirilici.?
To je tako lepo pismo.
To je tako lepo pismo.
Igumanovo belo vino nam dolazi iz manastira Studenica, koja je 57 kilometara udaljena od Kraljeva. Osnovao je Stefan Nemanja i pripada Eparhiji žičkoj.
Kupaža je rajnskog rizlinga i šardonea, koja me je zaista iznenadila.
Čime?
Svači-me!
Mirisom i bojom zrelog vina, za koje se nikako ne može reći da je lagano i lepršavo.
Od manastirskih vina nikada neočekujem (i ne želim) da budu tehnološki besprekorna. Doza rustike i mirisa starog podruma je poželjna; duga maceracija i visok alkohol daju tako dobru težinu, a mir i duhovnost u kojoj vino odležava daje nam posebno poštovanje.
Sećam se Rusalke vinarije Jelenković iz Negotina, koja mi je iznedrila iz malog mozga, i čijeg ukusa se jako dobro sećam (zanimljivo da je i Rusalka bila kupaža rajnskog i šardonea).
Procenat alkohola od 12% odaje utisak kao da ima najmanje 14.
Ali jedna stvar me je kupila. Dužina ukusa!
Svakim gutljajem, intenzitet trajanja ustima je sve duži, i duži, i duži. Prosto umiruje. Inspiriše.
Pije se po gutljaj, blago dozira i maksimalno uživa.
Zaista sam prijatno iznenađen.
Preporuka za sve ljubitelje dugotrajnosti, punoće i duhovnosti.
Za klasu bolje od mnogih vina.
ОдговориИзбриши