Sa Demisom Roussom se znam preko 30 godina. Upoznali smo se kada sam imao 11.
U našoj kući je uvek bilo dobrih ploča. Od klasične muzike, tanga, valcera, Abbe, Novih fosila, Miše Kovača, sve do Janis Joplin i Smokija.
Jedan omot posebno nisam voleo. Na njemu je bio krupan čovek sa bradom i dugom kosom, crn, širokog osmeha i belih zuba, raskopčan tako da mu se obilno vide bujno maljave grudi. Pisalo je Demis Roussos. U to vreme je bio popularan i Sandokan, na koga mi je Demis ličio, što je moja majka njegovu sličicu imala zalepljenu na kuhinju. Njegovu ploču nikada nisam poželeo da slušam.
Pre nekoliko godina, gledajući jednu lokalnu televiziju, zaređali su se spotovi Demis Roussosa.
- Aha, to je onaj krupnan crni čovek sa bradom i dugom kosom , raskopčan i maljav.
Od tada je postao redovan deo mojih repertoara, nezaobilan prilikom romantičnih večeri obasjanim vatrom iz kamina i dobrim barikiranim crnim vinom. Dvoje je dovoljno.
Demis je Grk koji je pevao o ljubavi, ljubavno se ponašao i ljubav širio. Tvorac pregršt hitova za sva vremena.
Jednom prilikom je urađen i nemontirani materijal na železničkoj stanici u Zagrebu, gde sam otpevao Good bye, my love goodbye, aludirajući na železničku stanicu u Briselu, gde je Demis snimao i jako stiskao prstima od nedostajanja. Toliko sam ga voleo.
Krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih u muzici su nastale neke kultne kompozicije sa dužinama od 6 do deset minuta, koja su zapravo ozbiljna epska umetnička dela. Pod tim podrazumevam Bohemian rhapsody, One, Šta bi dao da si na mom mjestu .... Napišite i vi neku koje se setite.
Razlog celog ovog teksta je pesma koju sam nedavno čuo na radiju rekreativno šetajući. Epsko delo koje diže do nebesa, koje sam prvi put čuo i koje peva upravo Demis Roussos.
Remek delo - Follow me
U našoj kući je uvek bilo dobrih ploča. Od klasične muzike, tanga, valcera, Abbe, Novih fosila, Miše Kovača, sve do Janis Joplin i Smokija.
Jedan omot posebno nisam voleo. Na njemu je bio krupan čovek sa bradom i dugom kosom, crn, širokog osmeha i belih zuba, raskopčan tako da mu se obilno vide bujno maljave grudi. Pisalo je Demis Roussos. U to vreme je bio popularan i Sandokan, na koga mi je Demis ličio, što je moja majka njegovu sličicu imala zalepljenu na kuhinju. Njegovu ploču nikada nisam poželeo da slušam.
Pre nekoliko godina, gledajući jednu lokalnu televiziju, zaređali su se spotovi Demis Roussosa.
- Aha, to je onaj krupnan crni čovek sa bradom i dugom kosom , raskopčan i maljav.
Od tada je postao redovan deo mojih repertoara, nezaobilan prilikom romantičnih večeri obasjanim vatrom iz kamina i dobrim barikiranim crnim vinom. Dvoje je dovoljno.
Demis je Grk koji je pevao o ljubavi, ljubavno se ponašao i ljubav širio. Tvorac pregršt hitova za sva vremena.
Jednom prilikom je urađen i nemontirani materijal na železničkoj stanici u Zagrebu, gde sam otpevao Good bye, my love goodbye, aludirajući na železničku stanicu u Briselu, gde je Demis snimao i jako stiskao prstima od nedostajanja. Toliko sam ga voleo.
Krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih u muzici su nastale neke kultne kompozicije sa dužinama od 6 do deset minuta, koja su zapravo ozbiljna epska umetnička dela. Pod tim podrazumevam Bohemian rhapsody, One, Šta bi dao da si na mom mjestu .... Napišite i vi neku koje se setite.
Razlog celog ovog teksta je pesma koju sam nedavno čuo na radiju rekreativno šetajući. Epsko delo koje diže do nebesa, koje sam prvi put čuo i koje peva upravo Demis Roussos.
Remek delo - Follow me
Željko, baš interesantan članak, iako mi Demis Roussos nije baš bio na muzičkoj listi :) Što se tiče tvog pitanja o pesmama koje traju duže od 6 minuta, prvo mi je pala na pamet pesma Child in Time od Deep Purple, ali mi je ipak najomiljenija L.A. Woman od The Doors :) Pozdrav za Mirjanu i tebe!
ОдговориИзбришиI Child in time smo slušali sa ploča i ima onaj deo kada se čuje pucanj iz publike, gde se ubio posetilac koncerta. Doorsi kao pripadnici vanvremenski. Pozdrav
Избриши