Još jedno u nizu čarobnih vinskih večeri. Na meniju se nalazilo najbolje vino Srbije za 2013. i osnovna verzija Vranca.
Kremen 2011 - Skoro godina dana prođe od kako ova boca spava u mojoj arhivi i došlo je vreme da vidimo u kom je pravcu otišla u odnosu na prethodnu godinu. Prva stvar koja je interesantna kod ovog kabernea je boja, koja nije tipična za ovu sortu, već je dosta svetlija i više nekako rubin. Voden linija debela i dobro uočljiva. Vino sam otvorio dva sata ranije, bez dekantiranja. Prva čaša pokazuje svu voćnost i lepotu, lepršavost, a tanina nigde,sve mirno. I onda kreće ono prepoznatljivo za ovo vino-dosta esencijalno, žestoko, sunce, kamen .Imao sam slično iskustvo sa Jankovim Zavetom 2010. U početku ništa, a na kraju svašta. Opšti je utisak da je ovo vino u kondiciji i da mu predstoji još najmanje dve godine aktivnosti.
Vranac 2010 - Osnovna verzija Vranca o kojoj bi mogao da napišem uvek sve najlepše,jer to vino stvarno to zaslužuje. Posle Kremena smo prešli na Vranac i neverovatna stvar je u tome da nije bilo nikakve oscilacije u ukusu. Naprotiv, telo je nadograđeno, punoća na istom nivou i arome zemlje i suvih šljiva došle su kao pun pogodak. To je sorta koja se voli, koja može dobro da te rastuži i da te sruši.Pozdrav za sve Vrancomane.
Kremen 2011 - Skoro godina dana prođe od kako ova boca spava u mojoj arhivi i došlo je vreme da vidimo u kom je pravcu otišla u odnosu na prethodnu godinu. Prva stvar koja je interesantna kod ovog kabernea je boja, koja nije tipična za ovu sortu, već je dosta svetlija i više nekako rubin. Voden linija debela i dobro uočljiva. Vino sam otvorio dva sata ranije, bez dekantiranja. Prva čaša pokazuje svu voćnost i lepotu, lepršavost, a tanina nigde,sve mirno. I onda kreće ono prepoznatljivo za ovo vino-dosta esencijalno, žestoko, sunce, kamen .Imao sam slično iskustvo sa Jankovim Zavetom 2010. U početku ništa, a na kraju svašta. Opšti je utisak da je ovo vino u kondiciji i da mu predstoji još najmanje dve godine aktivnosti.
Vranac 2010 - Osnovna verzija Vranca o kojoj bi mogao da napišem uvek sve najlepše,jer to vino stvarno to zaslužuje. Posle Kremena smo prešli na Vranac i neverovatna stvar je u tome da nije bilo nikakve oscilacije u ukusu. Naprotiv, telo je nadograđeno, punoća na istom nivou i arome zemlje i suvih šljiva došle su kao pun pogodak. To je sorta koja se voli, koja može dobro da te rastuži i da te sruši.Pozdrav za sve Vrancomane.
Нема коментара:
Постави коментар