Danas je u Golubincima bio Vladika Sremski Vasilije. Nažalost, Sommelier Sremski Željko nije uspeo da uskladi svoje obaveze i upozna Vladiku .Ali, sve je danas nekako imalo svoj zanimljiv tok.
Svoju večernju aktivnost sam posvetio poseti Crown Plazi i festivalu Srpskih vina, koji se održava po treći put. Probao sam uglavnom neka obična vina, neka koja su bila u katastrofalnom stanju i malo onih koja su ostavila pozitivan utisak. Istakao bi vinariju Jokić koja se najviše trudila od svih izlagača, kao i njihov cuvee koji je imao najlepšu boju to veče i čokoladni Amanet Vranac vinarije Aleksić.
Posle kraćeg zadržavanja na događaju,reših da sa svojim vinskim partnerom popijemo bocu nečeg čvrstog i tvrdog. Vranac? Može! Pošto danas nisam uspeo da upoznam mog Vladiku, Vladika Plantaže je bio više nego idealan. Kao vinarija koja izbacuje sjajne Vrance raznog spektra,za cenu od 900 dinara sam očekivao nešto bolje od Pro cordea i našto slabije od barika.
Etiketa izgleda veoma otmeno i samo ime vina zvuči veliko. Boja je tipična za Vranac, zatvoreno crvena (skoro crna) i vino je prilično živahno. Na nosu veoma sveže, sa prilično visokim nivoom napada i miriše na crvenu svežinu. U ustima fine oštrine, tanini lepo bockaje i deluje hladnije ustima nego što je temperatura vina. Punog je tela, bez drveta i zanimljivo je da je ovaj Vranac skoro pa polu suv.
Opšti utisak je da je ovo vino izuzetno prefinjenog ukusa, drugačijeg stila od ostalih Vranaca i zasluženo nosi ovaj veliki naziv. Sve pohvale za Plantaže, koje su pokazale da od ove sorte od njih možemo još svašta da očekujemo.
Dragi Vladiko, bila mi je čast upoznati Vas.
Svoju večernju aktivnost sam posvetio poseti Crown Plazi i festivalu Srpskih vina, koji se održava po treći put. Probao sam uglavnom neka obična vina, neka koja su bila u katastrofalnom stanju i malo onih koja su ostavila pozitivan utisak. Istakao bi vinariju Jokić koja se najviše trudila od svih izlagača, kao i njihov cuvee koji je imao najlepšu boju to veče i čokoladni Amanet Vranac vinarije Aleksić.
Posle kraćeg zadržavanja na događaju,reših da sa svojim vinskim partnerom popijemo bocu nečeg čvrstog i tvrdog. Vranac? Može! Pošto danas nisam uspeo da upoznam mog Vladiku, Vladika Plantaže je bio više nego idealan. Kao vinarija koja izbacuje sjajne Vrance raznog spektra,za cenu od 900 dinara sam očekivao nešto bolje od Pro cordea i našto slabije od barika.
Etiketa izgleda veoma otmeno i samo ime vina zvuči veliko. Boja je tipična za Vranac, zatvoreno crvena (skoro crna) i vino je prilično živahno. Na nosu veoma sveže, sa prilično visokim nivoom napada i miriše na crvenu svežinu. U ustima fine oštrine, tanini lepo bockaje i deluje hladnije ustima nego što je temperatura vina. Punog je tela, bez drveta i zanimljivo je da je ovaj Vranac skoro pa polu suv.
Opšti utisak je da je ovo vino izuzetno prefinjenog ukusa, drugačijeg stila od ostalih Vranaca i zasluženo nosi ovaj veliki naziv. Sve pohvale za Plantaže, koje su pokazale da od ove sorte od njih možemo još svašta da očekujemo.
Dragi Vladiko, bila mi je čast upoznati Vas.
Нема коментара:
Постави коментар