понедељак, 22. јул 2019.

Jugoslav i ja

Svako od ova tri sjajna vina nosi ukuse svoga kraja. Jugoslavija kao vinski region bi svetu imala svašta da pokaže.
Da li ste za topla vina iz Makedonije, sjajna bela vina iz Štajerske, vina sa crvene zemlje poluostrva Istre?
Ili ste možda za vina sa kamena (strogo mislim na vranac)? Kaberne iz Negotina?
O regionima bi se još moglo dosta reći, a o klimi samo reči hvale.

Kada sam kupovao graševinu Perak, znao sam da će biti dobra. Ono kad kupiš vino na znanje! Kategorija iznad osnove, tipična za vrhunske graševine. Lepo žuta, sa aromama kasne berbe u pozadini, koja me uvek vraća u detinjstvo i ukuse babinog kompota.
Bagueri šardone je iz 2013., spreman za piće u svakom pogledu. Ovo vino bih svrstao u šardone barik klasike i preporučio svima koji vole da popiju dobar, zlatno-žuti šardone.
Radovanovićeva kupaža frana i kabernea je verodostojan predstavnik šumadijskog vinskog ukusa. Ukus klime je prepoznatljiv. Ukus kabernea takođe.

Prateći auditorijum je uživao u laganim gutljajima, ispijajući vina u večernjim časovima na prostranoj terasi, sa brusketima od ovčijeg i livanjskog sira, čistim čašama i vinima na temperaturi.





понедељак, 08. јул 2019.

Igumanovo vino 2016

Da li na početku teksta moram po ko zna koji put da kažem koliko volim vinske etikete na ćirilici.?
To je tako lepo pismo.
Igumanovo belo vino nam dolazi iz manastira Studenica, koja je 57 kilometara udaljena od Kraljeva. Osnovao je Stefan Nemanja i pripada Eparhiji žičkoj.
Kupaža je rajnskog rizlinga i šardonea, koja me je zaista iznenadila.
Čime?
Svači-me!
Mirisom i bojom zrelog vina, za koje se nikako ne može reći da je lagano i lepršavo.
Od manastirskih vina nikada neočekujem (i ne želim) da budu tehnološki besprekorna. Doza rustike i mirisa starog podruma je poželjna; duga maceracija i visok alkohol daju tako dobru težinu, a mir i duhovnost u kojoj vino odležava daje nam posebno poštovanje.
Sećam se Rusalke vinarije Jelenković iz Negotina, koja mi je iznedrila iz malog mozga, i čijeg ukusa se jako dobro sećam (zanimljivo da je i Rusalka bila kupaža rajnskog i šardonea).
Procenat alkohola od 12% odaje utisak kao da ima najmanje 14.
Ali jedna stvar me je kupila. Dužina ukusa!
Svakim gutljajem, intenzitet trajanja ustima je sve duži, i duži, i duži. Prosto umiruje. Inspiriše.
Pije se po gutljaj, blago dozira i maksimalno uživa.
Zaista sam prijatno iznenađen.
Preporuka za sve ljubitelje dugotrajnosti, punoće i duhovnosti.

понедељак, 11. фебруар 2019.

Demis Roussos

Sa Demisom Roussom se znam preko 30 godina. Upoznali smo se kada sam imao 11.
U našoj kući je uvek bilo dobrih ploča. Od klasične muzike, tanga, valcera, Abbe, Novih fosila, Miše Kovača, sve do Janis Joplin i Smokija.
Jedan omot posebno nisam voleo. Na njemu je bio krupan čovek sa bradom i dugom kosom, crn, širokog osmeha i belih zuba, raskopčan tako da mu se obilno vide bujno maljave grudi. Pisalo je Demis Roussos. U to vreme je bio popularan i Sandokan, na koga mi je Demis ličio, što je moja majka njegovu sličicu imala zalepljenu na kuhinju. Njegovu ploču nikada nisam poželeo da slušam.
Pre nekoliko godina, gledajući  jednu lokalnu televiziju, zaređali su se spotovi Demis Roussosa.
- Aha, to je onaj krupnan crni čovek sa bradom i dugom kosom , raskopčan i maljav.
Od tada je postao redovan deo mojih repertoara,  nezaobilan prilikom romantičnih večeri obasjanim vatrom iz kamina i dobrim barikiranim crnim vinom. Dvoje je dovoljno.
Demis je Grk koji je pevao o ljubavi, ljubavno se ponašao i ljubav širio. Tvorac pregršt hitova za sva vremena.
Jednom prilikom je urađen i nemontirani materijal na železničkoj stanici u Zagrebu, gde sam otpevao Good bye, my love goodbye, aludirajući na železničku stanicu u Briselu, gde je Demis snimao i jako stiskao prstima od nedostajanja. Toliko sam ga voleo.
Krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih u muzici su nastale neke kultne kompozicije sa dužinama od 6 do deset minuta, koja su zapravo ozbiljna epska umetnička dela. Pod tim podrazumevam Bohemian rhapsody, One, Šta bi dao da si na mom mjestu .... Napišite i vi neku koje se setite.
Razlog celog ovog teksta je pesma koju sam nedavno čuo na radiju rekreativno šetajući. Epsko delo koje diže do nebesa, koje sam prvi put čuo i koje peva upravo Demis Roussos.
Remek delo - Follow me



субота, 29. децембар 2018.

Sasso negro 2005

Sasso negro je etiketa koje više nema.
Sam naziv mi je gotovo uvek nabacivao osmeh na lice- Džasmin i Hakala, saso mange, saso čuda.
Imao sam priliku nekoliko puta se sretnem sa Sasso negrom i druženja su bila uvek zanimljiva, mada je  2008. bila poslednja godina koju sam video. Postojala je i Perla nera, dosta svetlija i laganija od Sasso negra, ali sa 14% alc. Perla nera kao kupaža sa negro amarom, dok je Sasso negro kupaža sa sandjovezeom.
Sasvim slučajno sam uočio jednu bocu Sasso negra na polici kako usamljeno stoji i doziva - uzmi me! Uzmem i pogledam godinu - 2005. Uzo!
Dekanter veoma retko koristim, ali ovog puta sam želeo da izvučem maksimum iz vina i pružim mu potpuni komfor. Čep dobar, boja tamna i postojana, bez naznaka preterane starosti. Miris zatvoren, zdrav. Puna dva sata dekantiranja.
Sasso negro je prodisdao. Svaka od sipanih čaša je počinjala notom hevi tosta, da bi se kasnije izgubila. Slede borovnica i crna višnja.
Ukus za prave ljubitelje finesa. Somot, saten, svila. Mekoća, postojanost.
Ako slučajno naiđete na neki usamljeni Sasso negro, slobodno ga testirajte.
Može dobro dobrim da vrati.







уторак, 06. новембар 2018.

Prokupac Grabak 2017

Prilikom nedavne posete Vrnjačkoj banji, imao sam priliku da se bolje upoznam sa tamošnjom vinskim scenom i ujedno upoznam Župu, sa kojom se do sada, osim kroz vina i boce, nisam uživo sretao.
Moja fascinacija Vrnjačkom banjom i dalje ne jenjava. Čistoća i toplina gostoprimstva domaćina vas ne mogu ostaviti ravnodušnim.
Odseo sam u privatnom hotelu nedaleko od centra grada. Zanimljivo, u hotelu služe vina Aleksandrovića i vinarije Grabak iz Vrnjačke Banje. Može na čašu, može i na bocu.
Krenemo na večeru u poznatu kafanu i na pitanje šta imaju u ponudi od vina, konobar me umalo nije srušio sa stolice kada je počeo da istresa iz rukava obilje župskih Tamjanika i Prokupaca.
- Da vam dekantiram Prokupac?
- Može! - rekoh iznenađeno i ponosno u isto vreme.
U povratku, svratimo u Stopanje, glavni grad pečenja u Srbiji. Vrte se jagnjići i prasići duž celog glavnog druma, ljubazni domaćini kafana pozivaju na ručak isto kao na primorju, gde vas prelepa hostesa poziva na porciju sveže ribe, tek izvađene iz mora. Odlučimo da svratimo kod Steve, a u ponudi vina, pored tradicionalnog rubinovog rozea, i Tamjanika i roze od Prokupca i Prokupac.
Da zaključim ovaj kratak uvod - ovako se voli i poštuje svoje. Bravo!
Vinarija Grabak se nalazi u samoj Vrnjačkoj Banji, na mestu gde je nekad bila grabova šuma. Kompleks čine vinograd, objekat za prenoćište, dva bazena, restoran, degustaciona sala i vinarija. Sve osmišljeno da se ceo dan provede i uživa na jednom mestu.
Pored internacionalih sorti, uzgaja se i jedna nacionalna. Vina uglavnom nose nazive ptica: Prva lasta, Bela golubica, Plava paunica, Siva vrana i vino koje posebno ističu - Modro vrana, barikirani Kaberne Sovinjon.
Prokupac mi je veoma prijao zbog njegove lakoće, mladosti, malog procenta alkohola (11,5%), gde je sve nadomešteno prijatnim i preciznim mirisom kupine i višnje i lakim gutljajima koji prosto klize niz nepca.
Preporuka svima da posete ovo naše predivno mondensko mesto, da probaju naša vina na svakom mestu  i osete toplu i prijateljsku ruku na svom ramenu.





четвртак, 23. август 2018.

Graševina Vezak 2017

Posle popijene boce Graševine Vezak, sećanja naviru, sećam se svega, i tuča, žurki, riba, kola, škole, mora, snega. Još jedan dokaz da vino koje inspiriše, ne mora da bude skupo.
Police super marketa u južnoj primorskoj Hrvatskoj su ispunjene gomilom vina raznog cenovnog ranga. Plavci kao nosioci viših cena, poneki upitnog kvaliteteta, u mojoj korpi nemaju mesta. Više su mi zanimljive police sa pregršt belog vina, uglavnom iz Slavonije i Baranje, gde za 500 do 600 dinara možete da nađete i više nego pristojno vino. U takvim situacijama se osećam kao na buvljaku, u delu sa jeftinim ili polovnim stvarima, gde znam da sigurno, tamo negde ispod, imaju stvari vrhunskog kvaliteta. Treba samo biti uporan i doći do toga.
Uglavnom su to Graševine sa kojima nema greške, Rajnski rizling koji je redovno sa višim kiselinama nego Rajnski iz Srbije, Zeleni Silvanac koga nisam imao puno prilike da probam ( probao Čobankovića), Sovinjon Blan i Šardone.
Kod Graševine Vezak me je realno privukla etiketa. Ždral kao simbol grada Daruvaru vezen na papiru.
Navojni čep kao simbol za popiti što pre, vino koje odiše svežinom od 12% alkohola i aromama zelene jabuke i breskve.
Ništa specijalno, a opet nešto.
Scena:
Palo je veče ( Graševinu Vezak ste stavili još jutros u frižider na hlađenje) deca smeštena na spavanje posle sat vremena ubeđivanja, prostrana terasa sa prigušenim svetlom ili svećama, vino iz frižidera prebačeno u kiblu sa ledom, veoma ste slabo odeveni, čaša se rosi od hladnog vina koje je sipano, partner pored vas, uzimate gutljaj, ono hladno ....


понедељак, 06. новембар 2017.

Prokupac

Ovih dana u žiži svetske vinske javnosti, kruži priča o jednoj zanimljivoj sorti iz Srbije. Niste pogodili ako ste mislili da je reč o Tamjanici.
Prokupac je srpska autohtona sorta grožđa, poreklom iz regiona Župa.
Osnovne karakteristike su mu sledeće:
Boja:
Varira od svetlo rubin do tamno rubin crvene boje.
Miris:
Glavna aroma Prokupca je crvena višnja. Ali višnja na koju samo Prokupac miriši. U nekim varijacima se pojavljuje i kupina koja najavaljuje punije, tamnije i opet po mirisu svojstvene samo Prokupcu.
Ukus:
Uglavnom srednjeg tela, povišenih kiselina koje mu održavaju živost i omogućavaju dugovečnost. Tanini gotovo uvek prisutni i aktivni. Ukusi od crvene višnje do duboke i tamne kupine. Ne popušta nijednog trena.

Na salonu Prokupca, održanom u čast ovom župskom velikanu, bila je idealna prilika da se probaju svi Prokupci iz Srbije na jednom mestu, njih oko dvadeset.
Stvarno su zanimljive putanje i stilovi ove sorte. Počinju od svetlih, čiji miris i ukus može da podseti na neki doabr Pino Noar, preko laganih, oštrih, rustičnih, pa do vina koja su odležavala u baricima i bačvama.

Top tri Prokupca u Srbiji:

3. mesto: Baš Prokupac, vinarija Janko
Veoma svetlo crvene rubin boje, kupuje svojom dopadljivošću i lakoćom, i opet dopadljivošću i lakoćom.
2. mesto: Prokupac, vinarija Doja
Dosta puta sam ga probao i uvek je bio isti. Tamnije crvene boje, slatka i mračna kupina se prepliće sa mirisom kafe. Može se osetiti jače tostirana bačva. Odlično vino.
1. mesto: Radovan 100% Prokupac, vinarija Čokot
Radovan je već duže vreme doktor za Prokupac. Posle susreta sa ovim vinom otvaraju vam se novi vidici. Shvatite koliko je priča o vinu nestvarna i čarobna.

Suma sumarum, La vita e bela, Lupus in fabula, Est! Est!! Est!!!