уторак, 06. новембар 2018.

Prokupac Grabak 2017

Prilikom nedavne posete Vrnjačkoj banji, imao sam priliku da se bolje upoznam sa tamošnjom vinskim scenom i ujedno upoznam Župu, sa kojom se do sada, osim kroz vina i boce, nisam uživo sretao.
Moja fascinacija Vrnjačkom banjom i dalje ne jenjava. Čistoća i toplina gostoprimstva domaćina vas ne mogu ostaviti ravnodušnim.
Odseo sam u privatnom hotelu nedaleko od centra grada. Zanimljivo, u hotelu služe vina Aleksandrovića i vinarije Grabak iz Vrnjačke Banje. Može na čašu, može i na bocu.
Krenemo na večeru u poznatu kafanu i na pitanje šta imaju u ponudi od vina, konobar me umalo nije srušio sa stolice kada je počeo da istresa iz rukava obilje župskih Tamjanika i Prokupaca.
- Da vam dekantiram Prokupac?
- Može! - rekoh iznenađeno i ponosno u isto vreme.
U povratku, svratimo u Stopanje, glavni grad pečenja u Srbiji. Vrte se jagnjići i prasići duž celog glavnog druma, ljubazni domaćini kafana pozivaju na ručak isto kao na primorju, gde vas prelepa hostesa poziva na porciju sveže ribe, tek izvađene iz mora. Odlučimo da svratimo kod Steve, a u ponudi vina, pored tradicionalnog rubinovog rozea, i Tamjanika i roze od Prokupca i Prokupac.
Da zaključim ovaj kratak uvod - ovako se voli i poštuje svoje. Bravo!
Vinarija Grabak se nalazi u samoj Vrnjačkoj Banji, na mestu gde je nekad bila grabova šuma. Kompleks čine vinograd, objekat za prenoćište, dva bazena, restoran, degustaciona sala i vinarija. Sve osmišljeno da se ceo dan provede i uživa na jednom mestu.
Pored internacionalih sorti, uzgaja se i jedna nacionalna. Vina uglavnom nose nazive ptica: Prva lasta, Bela golubica, Plava paunica, Siva vrana i vino koje posebno ističu - Modro vrana, barikirani Kaberne Sovinjon.
Prokupac mi je veoma prijao zbog njegove lakoće, mladosti, malog procenta alkohola (11,5%), gde je sve nadomešteno prijatnim i preciznim mirisom kupine i višnje i lakim gutljajima koji prosto klize niz nepca.
Preporuka svima da posete ovo naše predivno mondensko mesto, da probaju naša vina na svakom mestu  i osete toplu i prijateljsku ruku na svom ramenu.





четвртак, 23. август 2018.

Graševina Vezak 2017

Posle popijene boce Graševine Vezak, sećanja naviru, sećam se svega, i tuča, žurki, riba, kola, škole, mora, snega. Još jedan dokaz da vino koje inspiriše, ne mora da bude skupo.
Police super marketa u južnoj primorskoj Hrvatskoj su ispunjene gomilom vina raznog cenovnog ranga. Plavci kao nosioci viših cena, poneki upitnog kvaliteteta, u mojoj korpi nemaju mesta. Više su mi zanimljive police sa pregršt belog vina, uglavnom iz Slavonije i Baranje, gde za 500 do 600 dinara možete da nađete i više nego pristojno vino. U takvim situacijama se osećam kao na buvljaku, u delu sa jeftinim ili polovnim stvarima, gde znam da sigurno, tamo negde ispod, imaju stvari vrhunskog kvaliteta. Treba samo biti uporan i doći do toga.
Uglavnom su to Graševine sa kojima nema greške, Rajnski rizling koji je redovno sa višim kiselinama nego Rajnski iz Srbije, Zeleni Silvanac koga nisam imao puno prilike da probam ( probao Čobankovića), Sovinjon Blan i Šardone.
Kod Graševine Vezak me je realno privukla etiketa. Ždral kao simbol grada Daruvaru vezen na papiru.
Navojni čep kao simbol za popiti što pre, vino koje odiše svežinom od 12% alkohola i aromama zelene jabuke i breskve.
Ništa specijalno, a opet nešto.
Scena:
Palo je veče ( Graševinu Vezak ste stavili još jutros u frižider na hlađenje) deca smeštena na spavanje posle sat vremena ubeđivanja, prostrana terasa sa prigušenim svetlom ili svećama, vino iz frižidera prebačeno u kiblu sa ledom, veoma ste slabo odeveni, čaša se rosi od hladnog vina koje je sipano, partner pored vas, uzimate gutljaj, ono hladno ....


понедељак, 06. новембар 2017.

Prokupac

Ovih dana u žiži svetske vinske javnosti, kruži priča o jednoj zanimljivoj sorti iz Srbije. Niste pogodili ako ste mislili da je reč o Tamjanici.
Prokupac je srpska autohtona sorta grožđa, poreklom iz regiona Župa.
Osnovne karakteristike su mu sledeće:
Boja:
Varira od svetlo rubin do tamno rubin crvene boje.
Miris:
Glavna aroma Prokupca je crvena višnja. Ali višnja na koju samo Prokupac miriši. U nekim varijacima se pojavljuje i kupina koja najavaljuje punije, tamnije i opet po mirisu svojstvene samo Prokupcu.
Ukus:
Uglavnom srednjeg tela, povišenih kiselina koje mu održavaju živost i omogućavaju dugovečnost. Tanini gotovo uvek prisutni i aktivni. Ukusi od crvene višnje do duboke i tamne kupine. Ne popušta nijednog trena.

Na salonu Prokupca, održanom u čast ovom župskom velikanu, bila je idealna prilika da se probaju svi Prokupci iz Srbije na jednom mestu, njih oko dvadeset.
Stvarno su zanimljive putanje i stilovi ove sorte. Počinju od svetlih, čiji miris i ukus može da podseti na neki doabr Pino Noar, preko laganih, oštrih, rustičnih, pa do vina koja su odležavala u baricima i bačvama.

Top tri Prokupca u Srbiji:

3. mesto: Baš Prokupac, vinarija Janko
Veoma svetlo crvene rubin boje, kupuje svojom dopadljivošću i lakoćom, i opet dopadljivošću i lakoćom.
2. mesto: Prokupac, vinarija Doja
Dosta puta sam ga probao i uvek je bio isti. Tamnije crvene boje, slatka i mračna kupina se prepliće sa mirisom kafe. Može se osetiti jače tostirana bačva. Odlično vino.
1. mesto: Radovan 100% Prokupac, vinarija Čokot
Radovan je već duže vreme doktor za Prokupac. Posle susreta sa ovim vinom otvaraju vam se novi vidici. Shvatite koliko je priča o vinu nestvarna i čarobna.

Suma sumarum, La vita e bela, Lupus in fabula, Est! Est!! Est!!!







среда, 06. септембар 2017.

Terase 2013. Jeruzalem Ormož

Početkom jula se dogodila jedna zanimljiva degustacija, koja me je inspirisala da napišem par reči o Terasi.
Naime, radi se događaj pod nazivom "Graševina bez granica".
Pet degustacija, vrhunska organizacija, ukupno trideset pet Graševina iz Hrvatske, Mađarske, Slovenije i Srbije. Odlična prilika da osetite Graševine, Olaš rizlinge, Laške rizlinge i Grašce na jednom mestu.
I šta sam naučio:
- Da položaj Mitrovac u Kutjevu daje vrhunske Graševine
- Potvrda da Iločki podrumi imaju sve dobro
- Olaš rizling iz regiona Šomlo
- Da vinarija Marof iz Prekmurja ima drugačija vina
- Da je jedna naša vinarija poslala Grašac, gde smo se svi pogledali i kiselo osmehnuli
- Da Molovin ima Grašac iz 2013. koji razbija
- Neke od Graševina se prave tako što se deo grožđa bere na vreme, a deo malo kasnije, prave se kupaže i dobija vino boljeg kvaliteta.
E tu sam te čeko!
Terase iz 2013 me je upravo asocirala na takav način pravljenja vina. Kupaža Šardonea, Sovinjon blana, Rizlinga i Graševine. Bez obzira na godine, vino je u punoj snazi, sa bojom koja oslikava karakter i blagim notama koje asociraju na miris kompota, tipičnog za mirise neke kasne berbe. Zaista pravo uživanje u lepoti ukusa.
Naposletku,  kao maneken Jeruzalem Ormoža za Srbiju i sa sedam probanih i objavljenih etiketa (uskoro i osma), o ovoj vinariji mogu reći sledeće: Ako želite da osetite tipične karakteristike neke sorte, predela gde raste vinova loza i da kupite vino za pristojan novac - Jeruzalem Ormož.

понедељак, 05. јун 2017.

Vina Aleksić

Vinarija Aleksić je već nekoliko godina prisutna na vinskoj sceni Srbije.
Poseduju zanimljiva vina, od autohtone Tamjanike, preko internacionalnog Sovinjon blana i Šardonea, do Hamburga, Kaberne Sovinjona i Vranca u Amanet.

Za ovu priliku, vinska posada je probala tri sjajna vina vinarije Aleksić: Žuti Cvet, Barbaru i Kardaš.

Žuti cvet iz 2016. godine od srpske autohtone sorte Tamjanika. Mnogo bolja od one iz 2014. godine, sa intenzivnim sortnim mirisom. Sveže i muskatno, uvek dobro došlo u toplim letnjim večerima.

Barbara spada u vina koja redovno pratim i u kojima zaista uživam. Roze koji ima prelepu boju, muskatnu aromu Hamburga, ozbiljnost Kabernea, izvajano telo Afrodite i ime Barbare.

Kardaš je opet prepoznatljiv na svoj način. Iz berbe u berbu, nema puno promena na njemu. Napravljen je od Kaberne Sovinjona, sa ukusom sladića, koje ovom vinu daje unikatnu aromu. Veoma dobro se uklapa uz kolače, posebno uz paganine, kolače napravljene od suvih smokvi, suvih šljiva i oraha.

Aleksićke su nam priredile jedno lepo vinsko veče. Vina koja mogu da se piju u svakoj prilici. Za koje god da se odlučite, nećete pogrešiti.



.

понедељак, 10. април 2017.

Piano, piano

Tri nova vina iz vinarije Piano.
Ova vina su imala svoju premijeru na nedavno održanom Beowine fair-u i jedno od njih se okitilo zlatnom medaljom na ocenjivanju, koje prethodi ovom velikom i tradicionalnom sajmu.
Premijeru u pisanom izdanju doživeće na "Živeti vinski".
Sva vina vinarije Piano imaju imena muzičkih instrumenata : lira, viola, harfa, lauta i piano, koji je ujedno i naziv premijum linije vina.
Viola je roze sačinjen od Pino noara. Veoma lepa roze boja i slatkasti ukus mogu biti pravi mamac za pripadnice lepšeg pola. Spada u vrstu vina koja može svima da se dopadne. Blago, lagano, pitko i slatko.
Piano Pinot spada u premijum kategoriju i na mene lično nije ostavilo nikakav poseban utisak. Boja dosta tamnija od redovnih Pinoa, ukus i miris bez ikakvih grešaka i mana, ali sve je to nekako ravno i ništa se ne dešava.
Piano Merlot je dobitnik zlatne medalje na sajmu vina na beogradskom sajmu i, pored Kabernea, glavna je uzdanica ove vinarije. Zanimljivo vino, karakteristične boje za Merlo, odležalo u barik buradima. Čini mi se da ovom vinu, gde su na mirisu i ukusu lepe arome crnog voća, upravo barik i smeta. Povremeno izleću mirisi dosta korištenog drveta, koje podsećaju na arome slavonskog hrasta, ali u drugom izdanju. Vino kao vino je sasvim korektno.
Od tri vina, moje simpatije je definitivno pobrao roze. Osvojila me njegova lakoća, dok je Merlo zauzeo drugo mesto. Piano Pinot nema stav.
Na nekom od narednih vinskih događaja, preporučio bi da zastanete pored momaka koji predstavljajum ovu vinariju i probate neko od njihovih vina. Možda steknete drugačiji utisak.

уторак, 04. април 2017.

Pinot Grigio ili ti Pinot sivi

Pino Griđo je sorta grožđa koja me je oduvek privlačila. Možda malo više imenom nego ukusom. Iz čiste znatiželje rešio sam da mu se posvetim, te stoga, ovu priču posvećujem svom utisku o ovoj sorti.
Griđo uglavnom svoje najbolje rezultate pokazuje u malo hladnijim krajevima Evrope, blago severnim, kao što su Alzas, Trentino Alto Adiđe ili Friuli. I mi u Srbiji imamo zanimljiv Griđo, ali ne i klimu koja njemu pogoduje.
Sećam se prvog Pino Griđa koji je bio pakovan u boce od pola litre i  proizvodio se u vinariji Palić.
Nikada mi se nije nešto dopadao. Možda bi u sadašnjem vremenu to znao više da cenim, jer vina sa peska imaju svoje čari. Uglavnom povišene kiseline!
Sledeći Pino je bio kasna berba od Enjingija. Sjajna vinarija, čist unikat.
I malo, po malo, Griđo po Griđo, ušlo se u ukus ove sorte.
Boja Pino Griđa je lako prepoznatljiva. Sivo - žuta, malo tamnija. Retko čista, uvek nekako blago zamućena.
Miris je takođe sam po sebi jedinstven. Uglavom arome jabuka: od kiselih, preko greni smit, do prezrelih.
Ukus pun, ima tela, povišene kiseline, i veoma zrele jabuke. Dobar Pino treba da poseduje dugotrajan ukus  u ustima i što lepši ukus jabuke.
Osnovne karakteristike:
Sivo žuta boja, miris i ukus zrelih jabuka.
Ščurekov Pino je sasvim korektan, sa svim osobinama koje su gore navedene i sa povremenim mirisom kompota od grožđa, što mu daje posebnu notu i kvalitet.
U nedavnom razgovoru sa jednim vinskim stručnjakom, saznao sam da je Pino Blan najslabija sorta u porodici Pinoa. Nisam znao?
Suma sumarum, red veličina, od Pino Griđa ne treba očekivati vrhunska vina. Treba ga dobro ohladiti, pre toga ga ponuditi ribom ili belim mesom i onda zaliti. Bez hrane - ne ide.