Glera Frizzante

Popiti bocu Glere je jednako egzotično kao i popiti bocu Corvine.
Nedavno je bilo veliko spremanje jednog vinskog podruma u kojem je vino ostavljano par godina unazad. Trebalo je napraviti selekciju i odvojiti vina koja bi mogla biti dobra. A bilo je krajnje neobičnih!
Kada sam ugledao bocu Glere Frizzante, kroz mene su prošli žmarci visokog intenziteta. Učinila mi se neverovatno privlačna i lepa. A i lepo se zove.
Hteo bih da podsetim da je Glera sorta grožđa koja raste u italijanskoj pokrajini Veneto i jedina je od koje je dozvoljeno praviti Proseko, čuveno penušavo italijansko vino.
Oznaka Frizzante na etiketi znači da je vino blago gazirano.
Iskreno, od ovog vina nisam očekivao ništa spektakularno, ali sam osećaj da ću probati Gleru koja nije penušava, bio je sjajan.
Kratak rezime vina bi bio da je slabo alkoholno (10,5%), na etiketi ne piše godina proizvodnje, ali se može predpostaviti da ima preko tri godine. Slabo je gazirano, još u sebi ima malo svežine, i jednolične arome zelene jabuke.
Iako nije visokog kvaliteta, ovo vino u sebi sadrži nešto je drugačije. Stav.  Nešto što će naterati vinoljuba da joj se ponovo vrati.
O Corvini drugi put.

Crna Tamjanika 2015, Matalj

U beogradskom bistrou Homa, održana je premijera Mataljeve Crne Tamjanike, koja je tom prilikom uparivana sa tri vrste hrane, odabirom jela majstora kuhinje - Filipa Ćirića. Četvrto se zvalo - Pravo u centar.
Pored Crne Tamjanike, na uvodu u događaj se služilio roze Dušica, koji se proizvodi od sorte grožđa Game i omamljuje svežinom, mekoćom i bazuka žvakama. Malo je rozea od Gamea.
Čaše, koje su na slici su: Dušica levo i Crna Tamjanika desno.
Na prvi pogled i nema neke razlike, ali kada se malo bolje zagledate, vidi se da je Crna Tamjanika malo tamnija, maksimum boje koja se može izvući iz pokožice, koje gotovo da nema.
Dušica se macerirala dva sata, Tamjanika četiri dana. Govori li to nešto?
Ukus ovog vina je prepoznatljiv i veoma jednostavan za lociranje - prava Muskat ruža.
Kod Crne Tamjanike bih se više pozabavio temperaturom služenja. Ovo vino treba da se doživi kao crveno, ne kao roze. Na sobnoj temperaturi je toplo, dok hlađano kao roze je prehladno.
Stoga, temperatura od neobičnih 13 do 15 stepeni deluje prihvatljivo,da bi se osetio miris svežih ruža.
Treba još napomenuti da Mataljeva Crna Tamjanika spada u poluslatka vina i da poseduje stil koji je prihvatljiv ljudima koji tek treba da zavole vino.

Boye vina

Današnji tekst razlikovaće se od prethodnih i ovaj put će govoriti o bojama u vinu. Kada sam napisao Boye, mislio sam na kada ti obučeš taj plavi dres.
Iskusniji poznavaoci najcivilizovanije stvari na svetu mogu po izgledu i boji vina da odrede sortu grožđa, dok oni manje iskusni treba nešto i da nauče. Pa, pođimo s leva na desno.


Barolo, Montepulciano d Abruzzo, Brunello di Montalcino

Barolo je kristalno čiste svetlo crvene boje, proziran, hladan, čist ko suza.
Montepulciano tamno crven, ekstraktan, živahan.
Brunello je deminutiv od reči Bruno, što znači braon. Slika sama govori. Prepoznatljiv i cenjen među ljubiteljima sorte Sangioveze.


Nero d Avola, Primitivo, Amarone della Valpolicella

Prva dva vina su slične boje. Poslednja čaša je Amarone, veoma tamno crven, koncentrovan i gust, sjajan. Kada na ovu boju dodate još i miris bitera - nema greške.


Grechetto, Greco di Tufo, Gewurtztraminer

Kada bi vam ponudili da izaberete jedno od ova tri vina, obavezno bi trebalo da izaberete treće. Kod ovakve boje vina možete svašta da očekujete: da je slatko, staro, jako, aromatično. Može biti i neka kasna berba, Tokaj, Traminac. Jednom rečju - specijalitet.

Radite na vašim bojama.

Vranac Pro Corde 2011

Moje matično vinsko jato, Udruženje Sommeliera Vojvodine, proslavilo je deset godina uspešnog postojanja. Srdačne čestitke.
Odlična vina raznih pravaca i sorti su bila ukotvljena na Skiperu, domaćinu proslave. Zalogaji slasni, ekipe klasni.
Ali, jedan splet okolnosti me je naterao da izbacim ovaj tekst iz punog trka.
Na jednom kraju broda su se nalazila razna crvena vina, koja su se konstantno točila. Od Despotike, Cuvee no.1, Vladike, Do Kraja Sveta, Kardaša, Deurića i drugih. Na kraju reda je, kao odbačen, stajao otvoreni junak ove priče. Snimio sam ga iz prve.
Vina je lagano nestajalo, prazne boce su se uklanjale i ostajalo je sve manje. Pet, četiri, tri, na kraju dve, među njima pola Pro Cordea. Ode sve, ostade pola Pro Cordea. Niko neće!
Stari i iskusni Vrancoman je konačno stigao do ključne faze. Sipao sam, znajući šta me očekuje.
Boja tamno, tamno crvena. Miris zatvoren, stegnut, oštar. Suve šljive koje se pamte. Ukus pun, snažan, tanini dominiraju. Usta modra. Iz prazne čaše izbija ekplozija.
Kakvo je ovo vino!
Vinčuga!
Sve je ušio!
Probao sam dosta  Pro Cordea iz 2011. godine. Svaki me je iznova oduševljavao i konačno sam shvatio. Zašto?
Zato što ovo vino može da se svrsta u klasu vrhunskih vina i u bilo koji lajn ap, a da ne osramoti.
Zato što se može reći da je ozbiljno, a košta neozbiljno.
Zato što je 2011. godina bila zlatna za Vranac.

Primitivo di Manduria 2013

Primitivo, Zinfandel, Crljenak Kaštelanki.

Graševina, Italijanski Rizling, Laški Rizling.

Različiti nazivi, ista vina.

Apuglia je regija na jugu Italije (tamo gde je štikla) u kojoj se prave odlična vina. Manduria je gradić koji je poznat po Primitivu i italijani to baš lepo izgovaraju. Sa tvrdim R i akcentom na I.

Uz Primitivo, u ovoj regiji se uzgaja još i Negro Amaro, koji svojim biter aromama osvaja na prvu. Prosto ne znam koja mi je sorta draža?

Dobro, možda Negro Amaro malo više ;)

Primitivo di Manduria je vino tamno rubin crvene boje i u čaši lepo pokretno. Rubin boja se najlepše vidi kada se čaša zavrti uperena prema svetlu.

Miris asocira na kisele crvene višnje, kiselkast džem od šljiva i blago začinske arome. Širok spektar različitih mirisa koje se pojačavaju kroz bocu.

Ukus prati miris, ali i dominira. Tanini peckaju nepca, džemasta aroma šljiva pruža finu kiselost, spajsi, a tu su i vanila i kakao. Sve je lepo upakovano i svako novo sipanje otkriva nešto novo.

Jednom rečju, slojevito. Odlično!

Skoro sam našao podatak da se Primitivo i ne pije toliko izvan granica Italije, ali ponekad i život u Srbiji može imati svojih dobrih strana. Primitivo se u Srbiji pije često.

Prosecco

Nedavno je u Beogradu, u hotelu Crown Plaza, održana treća po redu manifestacija pod nazivom "Balkan Wine Expo", koja je imala za cilj upoznavanje našeg tržišta sa vinima iz Italije. Ipak, pored izlagača iz 11 regiona Italije, koji su zanimljivim stilovima i sortama ostavljali sjajan utisak i zabavljali prisutne, degustacija deset Proseka je ipak bila glavna atrakcija manifestacije.
Šta je Proseko?
Proseko je penušavo vino koje nam dolazi iz dva regiona Italije - Veneta i Friuli Vecenija Đulije. Proizvodi se od sorte grožđa Glera, koja u vinu mora biti zastupljena najmanje 85%. Obično se dodaju još i neke druge sorte, poput Šardonea, Pino Blana i Malvazije.
Arome Proseka su uglavnom voćne i cvetne. Jabuka, kruška, breskva, grožđe, fiori bianco, akacija.
Mehurići su u nekim slučajevima veoma agresivni i obilni, dok su u ponekim vinima slabije izraženi, ali su tada arome zrelije.
Sa degustacije bih izdvojio dva vina koja su sa svojim stilom bila drugačija. Jedno se izdvajalo priličnom slanoćom, kamenom i mineralnosti, a drugo slatkoćom i mirisom kompota od grožđa.
Proseko treba shvatiti kao vino koje stvara dobro raspoloženje, lepo rashlađuje u toplim danima, može da posluži kao aperitiv i kao dižestiv, cenovno pristupačan, mlad, svež i vedar.
Osvrnuo bih se na kraju i na sjajnu organizaciju ove manifestacuje, koja svojim karakterom i načinom edukacije vinskog sveta Srbije, zaslužuje čistu desetku. Ottimo!

Dva vina, jedan region - Ribera del Duero

U narednom periodu bih želeo da prikažem neka vinska poređenja i paralele istih vina iz različitih godina ili različitih vina iz istih regiona. Prvi serijal je otišao u Španiju.
U suvu Riberu del Duero.
Svima nam je poznat značaj i veličina ovog regiona, kako bukvalno, tako i figurativno. Španska autohtona sorta Tempraniljo ovde pokazuje svu svoju raskoš i talenat.
Pored Ribere, u Španiji postoji i region Rioha, sa kojom po kvalitetu stoji rame uz rame. Često je pitanje među vinoljupcima: Ribera ili Rioha?

Protos 2013
Kada bih opisivao stil Ribere mogao bih da ga opišem sa ovim vinom. Dosta sunca u čaši, mnoštvo agresivnih i brzih tanina, crveno voće, srednje kiseline i doza drveta koja je taman koliko treba. Kod Protosa bih još izdvojio prelepu garnet boju, koja me je kroz bocu kupovala svakim novim sipanjem u čašu. Sve vreme je prisutna i aroma maline, koja je u jednom trenutku bila tako čista i realna.

Unacepa 2009
Boja, miris i ukus ovog vina imaju sve osobina vina iz suprotnog regiona - Riohe.
Boja tamna, skoro crna.
Miris sladak, sa puno crnog voća.
U ustima punog tela, slatko crno voće i gotovo bez tanina. Ali...
Bio sam u prilici da probam još neka starija vina iz Ribere i sva su imala jednu zajedničku osobinu. Bila su neverovatno teška i potpuno mirna. Stvarala su oko sebe veoma romantičnu atmosferu.

Oba vina su bila odlična. Svako je na svoj način predstavilo svoje godine, region i pružilo jedinstveno putovanje u svet gde živi Tempraniljo.
Ipak, kada bih trebao da biram između Protosa i Unacepe, izbor bi pao na Protos. Zašto? Zato što je ovo sigurno jedno od boljih vina koje sam probao u poslednje vreme.