Amarone della Valpolicella

Probati Amarone bar jednom u životu je velika stvar. Imati prilike da ga probate dosta puta - prava privilegija.
Dobro veče i dobro došli na stadion Bentegodi u Veroni!
Amarone della Valpolicella, zajedno sa Barolom i Brunelom, čini trio velikih italijanskih vina. Pravi se od sušenih bobica grožđa, koje se suše oko tri meseca.
Obično je kupaža tri italijanske sorte, među kojima dominira Korvina ( preko 60 % ).
Kakvog je ukusa Amarone?
Amarone poseduje specifičnu aromu bitera, u isto vreme je i gorak i sladak. Zavodi, omamljuje, traži novi gutljaj, stvara osećaj sreće.
Boja je uglavnom tamno crvena, skoro crna, punog je tela, vino u čaši je teško i gusto, miris pun i koncentrovan, sa visokim nivoom napada. Crna čokolada idealan pratilac. Redovno preko 15 % alkohola. U formi je i posle deset godina.
Amarone je jedinstven!
A kakvo je jutro posle dosta popijenog Amaronea?
To se ne može rečima opisati!
Pozdrav za Laim :*
P.S. Ovaj tekst je takođe koncentrovan.

Bambino Nero

Vinska scena Srbije je dobila još jednu vinariju koja predstavlja pravo osveženje za ovo toplije vreme. Pod osveženjem smatram kreativnost, koja zrači . Lično, dizajn etikete mi je maestralan.
Vinarija Chichateau se nalazi u predivnom delu Srema, na obroncima Fruške Gore, u Šišatovcu. Svima nam je poznato da se tamo nalazi i čuveni manastir. Za ljubitelje pikanterija informacija da su blizu Šišatovca i Manđelos i Ležimir.
Bambino Nero je jedno od četiri sjajna vina ove vinarije, koja u svojim redovima poseduje uglavnom crne sorte grožđa: Kaberne Fran, Kaberne Sovinjon i Merlo. Pomenuo bih još i mega kreativnu bocu rozea Pink Punk.
Na etiketi crnog detete nema godina berbe, ali moglo bi se reći da je vino iz 2014., jer svi parametri ukazuju na to.
Boja je veoma čista i prozirna, svetlije rubin crvena i u čaši je veoma mladalački pokretno.
Na mirisu obilje svežine, crveno voće poput jagode i maline, blage pirazinske arome i ovo vino pomalo podseća  na Trijumf roze od Aleksandrovića, gde je takođe mladi Kaberne Fran u dominaciji.
U ustima alpski sveže, mlado, blago taninsko, voćno i opet pomalo zeleno i herbalno u pozadini. Dugačka završnica sa ukusom sveže ubrane i hladne nane.
Ovo vino je potpuno svoje. Napravljeno je da se popije mlado i može da posluži kao vrlo dobar uvod u vinsko veče. Još jednom pohvala za kreativnost u dizajnu, nazivu vina i imenu vinarije.

Barbera del Monferrato 2009

Barbera je autohtona sorta grožđa iz regije Piemonte u Italiji i zasadi ove sorte su najbrojniji u toj regiji. Uzgaja se u dva dela Piemontea: Albi i Astiju. Grad Monferrato nalazi se u Astiju.

Vina iz Astija su pomalo divljeg karaktera, rustična i snažna, dok vina iz Albe više podsećaju na vina iz novog sveta, koja su dopadljiva, lepa i utegnuta. Čista Kalifornija!

Barbera del Monferrato dokazuje da su ove podele bile tačne.
Boja vina pokazuje indicije o starosti, granitno je crvene boje sa svetlijim nijansama na obodu čaše. Blago je mutno. 

Na mirisu se oseti velika bačva u kojoj je vino odležavalo i arome crvenog voća koje se stidljivo promaljaju ispod rustičnog i izgrebanog mirisa hrastovog drveta. 

U ustima srednje punog tela, sa blagim aromama crvenog voća i stalnim dodirom crnog bibera.. Tanini su prilično hrapavi i vinu daju specifičan ton. Alkohola ima dosta (14,5 %), ali ne pravi nikakav problem. Stil kakav retko imamo prilike da probamo. Ottimo!

Vodi se polemika da li se Barbera treba piti mlada ili je treba pustiti da odležava? Posle nekoliko probanih vina od ove sorte, slobodno se može konstatovati da u obzir dolaze obe varijante.
Na poleđini boce piše da je napravljeno svega 1870 litara ovog sjajnog vina.

Alba ili Asti? Odlučite sami.

Vranec Reserve 2011, Ezimit

Vinarija Ezimit se nalazi u Makedoniji, tačnije u Štipu, najvećem gradu istočne Makedonije i na našem tržištu ove vinarije nema. Ali, kod našeg zapadnog morskog suseda, marketi vrve od raznih varijacija Ezimita, od bag in boxa, preko litarske ambalaže, pa sve do klasik i premijum programa.
Sa cenama su izuzetno pristupačni i barik program može da se nađe ispod 6 evra.
Vranec je isto što i Vranac.
Pored ovog vina, probao sam još od Ezimita i Vranac barik 2009. i 2011., koji su prilično lošeg kvaliteta, sa dosta alkohola. Svetlo rubin boja koja neme veze sa Vrancem, retko, obično vino od koga barik nije mogao ništa da uradi.
Ali, Vranec Reserve je nešto bolje!
Samo kratko da objasnim značenje reči Reserve: Reserve označava jedan deo vinograda u kome se nalazi grožđe boljeg kvaliteta. Taj deo se posebno bere i od njega pravi vino. Obično takvog vina nema puno, te je zato boljeg kvaliteta i više cene.
Boja Vraneca reserve 2011. je prilično tamna i može se reći da je tipična za boju ove sorte u Makedoniji. Vranci iz Trebinja i Crne Gore su još tamniji i zatvoreniji.
Miris zreo, bogat aromama crne čokolade i crnog voća, poput kupine i crne višnje.
U ustima punog tela, od prvog gutljaja najavljuje da imate posla sa dobrim vinom, sve na svome mestu i oseti se prava osobina Vranca - muškost!
Sve vreme asocira na zamračenu i romantičnu atmosferu, koju obasjava plamen vatre iz kamina ( možda zato što sam ga pio u takvoj atmosferi :) ).
Dobar Vranac koji treba probati. Makedonija i sunce su nerazdvoji prijatelji.

Babić 2013

- E, uzeo sam Babić za večeras.
- Super, a koje je vino?
- Babić!
- Da, a koja sorta?
- Pa, Babić!
- Ahaa ...
Babić je autohtona dalmatinska sorta.
Većina ljudi misli da se radi o vinariji Babić. Mnogo sunca, vetar maestral, blizina mora, kamenito zemljište, miris soli koja leti u vazduhu. Tako bi mogao da se opiše teroar na kom raste Babić.
Vinarija Piližota se nalazi u Šibeniku, gradu koji je nekad imao dobru košarku, imao Šibenku i onog čuvenog košarkaša Slavicu sa dužom kosom.
Cenovni rang Babića se kreće od 6 evra za bazni, oko 10 evra za dobar Babić, i malo više od 20 evra za barik verzije. Nema ga puno..
Vino za danas je srednjeg cenovnog ranga. Na Pagu ima sorta koja isto zvuči kao prezime i zove se Gegić. O njemu kada bude prilike.
Nisam mogao ni da pretpostavim šta da očekujem od ove boce. Nešto sigurno žestoko, možda tamno?
Boca se luftirala neko vreme i iz nje je potekla prozirna crvenkasta tečnost, dosta svetla za crvena vina. Svetlo rubin crvena boja koja je dosta teška. Dosta je svetliji od Prokupca.
Miris je veoma specifičan, neprijatan, a u isto vreme izuzetno prijatan i omamljiv. Crveno voće se nazire negde u daljini i prija duže mirisanje iz čaše.
Na ukusu ispunjava očekivanja, odmah daje do znanja svoju jačinu. Volim kada vina svetle boje rasturaju. Tanina su izraženi i prijatnio bockaju. Iako na boci piše da ima 13% alkohola, to deluje mnogo više. Možda najmanje 15 %?
Nisam dugo pio vino koje brže opija od Babića. Već druga čaša je kritična, te sva sreća da je tu bio i Prokupac, sa kojim smo se vraćali u normalu.
Svaka autohtona priča o vinu je priča za sebe. Kada se vinoljubac zasiti klasičnih sorti, poput Kabernea ili Šardonea, put ga jednostavno vodi da istražuje dalje, da proba Babić, Gegić, Furmint, Petit Verdo, Kratošiju, Slankamenku, i da se oduševi svakom novom sortom za koju čuje.
Čudni su putevi vinski.

Inat iz Molovina

Vinarija Molovin spada u onaj red vinarija čiji naziv u startu može da vam se ne dopadne. Inače, Molovin je  kultno selo u jugoslovenskoj kinematografiji, čije ime je Slavko Štimac toliko puta izgovorio dok je bio u službi  kod gazda Jeriha i nalazi se u Sremu, u blizini Šida. U ponudi  imaju: Inat - Rajnski Rizling, Princip - Traminac, Plavi princip - Frankovka i roze Bobo, koji je posvećen našem legendarnom teniseru Slobodanu Živojinoviću.
Kao i na prethodnoj boci  vinarije Molovin, na etiketi nema godina berbe, nego samo datim punjenja, decembar 2012., te stoga možemo zaključiti da ima minimum 3 ili 4 godine. Rajnski Rizling ima svoj jedinstveni miris i spada u one arome koje su lako prepoznatljive.
Inat je prilikom sipanja prilično uljaste teksture, što nam daje indicije o ne tako mladom vinu. Na mirisu tipična aroma za Rajnski Rizling. Ali ostareli! :) Kondicija mu je u padu i kiseline su neprijatne, nekako tupe i prezrele. Bez svežine, sa dosta tela, ostavlja utisak jednog sasvim prosečnog vina. To ne znači da se više nećemo družiti.
Bronza na Decanteru je osvojena 2012. godine i to je sigurno bio vrhunac ovog vina. Gvožđe se kuje dok je vruć, a Rajnski Rizling dok je mlad. Slobodno ću reći da je vino iz 2010. godine. Pozdrav za sve iskrene rizlingdžije.

Vranac barrique Plantaže 2009

Plantaže jednostavno ne prestaju da oduševljavaju svoju vinsku publiku. Ozbiljni i neiscrpno kreativni, pokazuju svetu šta sve sorta Vranac može da iznedri iz sebe i gde su granice. Na jednoj od degustacija Vranaca, Slavoljub Ćirović je istakao svoje poštovanje prema ovoj sorti, ocenivši je kao najmuškiju u svetu vina. Moj čovek.
Imao sam prilika da probam sve varijetete Vranca iz Plantaža, ali barik verziju kroz celu bocu - nisam. Možda mi je ovo vino bilo u gornjem delu liste želja. Samo da podsetim da je barik drvena bačva od 225 litara, obično od hrastovine.
Boja je tipična za crnogorske Vrance, izuzetno tamno crvena, neprobojna, ali u isto vreme i odlično definisana i precizna. U čaši pokretljivo i lepo. Na mirisu se može osetiti široki dijapazon voćnih aroma, počevši od crvene višnje,pa sve do konačne obožavane suve šljive. Boje voća se menjaju postepeno, iz crvenog u crno, i sve vreme su u pozadini prisutne blage arome začina.  U ustima puno, ukus koji je oštar i precizan poput boje, oseti se teroar, prijatan i moćan odjednom. Ne toliko taninski izražen, kako neki Vranci umeju da budu, ali u formi koja je besprekorna.
Pita neki čovek Sommeliera Sremskog:
- Koliki je vek ovom vinu?
A on će na to:
-Još deset godina najmaje u odličnom stanju!
Vranac koji raste u Crnoj Gori je prepoznatljivog ukusa. Sorta koja poseduje neiscrpan izvor energije i koja te natera da je poštuješ. Vranac barik svakako spada u vina za koje se može reći da je veliko. Doživljaj koji se pamti.