Vina iz vinarije Jeruzalem Ormož

Kada imaš rođenog brata koji od nedavno živi u Ljubljani, sasvim je normalan sled okolnosti da se laganim prsnim stilom upliva u vina iz Slovenije. Viđamo se malo ređe i uvek se završi sa nekom od naših pesama, ali pesme smo pevali stare i vino je dobro bilo.
Često sumiramo teroare Srbije i Slovenije!
Srbija ima sjajnu klimu i potencijal za vina sa višim procentom alkohola. Malo manje sunca nego u Makedoniji, ali sasvim dovoljno za dobra i jaka vina.
13 i 13,5 procenata alkohola su za naša vina prosek i normalna pojava, dok većina vina iz Slovenije se kreće  od oko 11 do 12 procenata. Naša vina imaju više tela, a njihova više svežine. Svako je na svoj način.
Vinarija Jeruzalem Ormož je velika slovenačka vinarija. Toliko velika da izvozi i u Kinu!
 Puno sorti je u njihovoj ponudi, sa cenom oko šest evra, potpuno opravdava ju kvalitet i još malo više. Sva vina su zatvorena navojnim čepom.
Osnovna linija je široka i uvek dobra prilika da se upoznaju osnovne karakteristike svake sorte na sebi svojstvenom teroaru.
Pored Sovinjona i Sivog pinoa imao sam priliku da probam još i Pino blan, koji je polusuv i dobija na prvu.
Sovinjon je zeljast, sa blagim pirazinskim aroma i mirisom zove koji dominira. Sličan stil Sovinjona ima i Kovačević.
Sivi pino pokazuje svoj divlji karakter. Tamno zlatno žute boje, težak, sa aromom prezrelih jabuka. Udara!
Ovo su dobra i pitka vina ( osim Sivog pinoa  koji  i nije pitak), koja nemaju puno alkohola i koja mogu da se popiju u svako doba dana. Odišu svežinom i opuštenim razgovorom. Dođe nekad period i za ovakva vina.
Za svaku priliku.

Malbec 2014., Terrazas

Retko ko će pomisliti na Francusku kada se pomene sorta Malbek. Uglavnom je prva pomisao Argentina. Isto važi i za Karmenere, samo što je tada Čile u igri.
Malbek u Argentini uspeva na visinama i do 1000 metara i to vam daje za pravo da od ove sorte očekujete nešto sasvim posebno u autentično. Osnovne karakteristike Malbeka su tamno crvena do ljubičaste boje, srednje telo, arome šljive, višanja i ukuvanog džema. Lepo se slaže sa drvetom.
Altos del Plata, Malbek koji sam sam probao sa svojom posadom, može se svrstati u red dobrih i drugačijih  vina. Dolazi iz Mendoze, svetski poznatog vinskog regiona u Argentini.
Do sada nisam imao priliku da probam Malbek ovakvog stila. Uglavnom je to bio Malbek gde je dominirala aroma šljive.
Altos je tamno crvene boje i miris jagode koji je prisutan od samog početka. Odmah iz boce.
Vremenom se razvija, postaje puniji i prelazi u miris džema od jagode. Začinske arome u pozadini peckaju, dok karamela istinski miriše. Karamel bombone.
Džem od jagode, spajsi, karamela!
Zaista neobična kombinacija ukusa, povišen nivo napada i svežina koja asocira na hladan vazduh. To je to.
Ako volite i hoćete da putujete - pijte vino.

Rubikon 2008

Oduvek su mi se dopadale etikete Edija Simčića. Jednostavne, lepi motivi, kerići ...
Goriška brda su njegov dom.
Brda, koja iza sebe skrivaju velike slovenačke vinare, poput Ščureka, Marjana Simčića, Movie.
Brda, gde se gaji vrhunski Merlo.
Rubikon je belo vino, napravljeno od Sovinjon Blana iz 2008. godine. Možda godina može da zbuni, ali ta godina je u redovnoj prodaji.
Ne mnogo ohlađeno (12 stepeni) , dva sata ranije otvoreno, čiste čaše ...
Lepe zlatne boje. Ne mnogo teško i veoma živo za svoje godine. Miris pomalo bez svežine, ali zato sa dosta nove barik bačve u pozadini. Blago citrusno i bez mirisa na staro vino. Ukus prati miris, sa dosta lepe kiseline koja je stalno aktivna i predstavlja pravu "kičmu" ovog vina.
Zanimljiva stvar se dogodila kod poslednje čaše ( samo da podsetim da bocu analiziram 4 sipanja na dve osobe) - vino je potpuno izgubilo miris. Koliko god da ga približite nosu, ništa se ne dešava. Za to vreme, ukus je ostao nepromenjen.
Postoje vina koja dekantiranjem možete da upropastite. Rubikon je sigurno jedno od njih!

Kratošija 2013

Nisam do sada imao prilike da pijem Kratošiju. Oduvek me je asocirala na jeftino, masovno vino slabe crvene boje i gotovo da je na našem tržištu nema. Gajo se najviše u Makedoniji i Crnoj Gori. Ima nekoliko sinonima i naziva kao što su Tribidrag, Grbić, Zinfandel, Primitivo, Crljenak.
Ali, jedna stvar mi je posebno privukla pažnju. Nedavno sam saznao da je Kratošija u bliskom srodstvu sa Vrancem i pretpostavlja se da mu je otac.
Ej, upoznaću tatu od Vranca!
To moje predrasude menja u korenu. Kako sam mogao da pomislim da Kratošija nema jaku boju, a deo sebe ima u Vrancu?
Tikvešova Kratošija iz klasik serije mi je bila jedina dostupna. Da bi čovek koji voli vino napredovao, potrebno je što više vrsta vina probati.
Odvrnuo sam navojni čep i sipao. Boja je tamno crvena, sušta suprotnost mog mišljenja. Arome su voćne, sitno crveno voće, dosta izražene i na momente džemaste. U ustima blago povišene kiseline, crveno voće i tanini koji su primetni, izraženi i skladno ukomponovani. Sve zajedno čini sjajan sklop i pruža užitak ravan vrhunskom vinu.
Još jedan dokaz da vino ne mora da bude skupo da bi bilo dobro. Znanje čitanja etikete i poznavanje vinskih sorti je presudna stvar u odabiru vina.
Uporedo sa Kratošijom iz Makedonije sam probao i Vranec iz Makedonije.
Kratošija se u tom duelu zaista ponela kao da mu je otac.
Odlično vino!

Bermet, vinarija Vinum

Bermet - vino sa kojim obeležavam 50. tekst na "Živeti vinski" - sigurno je jedini pravi vinski brend Srbije. Ima crni i beli.
Pokušavamo i uspevamo da lansiramo svetu priču o našim autohtonim sortama Tamjanici i Prokupcu, ali jedna je priča u Bermetu. Čak se služio i na Titaniku!
Sam pomen tog veličanstvenog imena asocira na nešto lepo, na nešto slatko - a jako, na Sremske Karlovce, na gospodu i gospođe u onim nošnjama, na Varljivo leto, na Bečki dvor, na Austrougarsku.
Svaka kuća u Sremskim Karlovcima ima svoju recepturu Bermeta, u koji je dozvoljeno staviti do 21 sastojak, a zatim se vino fortifikuje rakijom od grožđa. Obično je jačine od 16 - 17 % alkohola.
Ustvari, Bermet je vatromet ukusa i mirisa!
Bermet iz vinarije Vinum, koja se nalazi u Sremskim Karlovcima, napravljen je od Frankovke. Boja je tipična za Frankovku, dok na ukusu i mirisu može puno toga da se oseti. Počevši od aroma cimeta, vanile, kafe, pa sve do karanfilića. Možda više od svega fascinira preciznost tog mirisa. Zaista jedinstveno i drugačije!
U Bermetu ima i aroma kore narandža, pelina, kleke, ruzmarina, raznih trava. Ima i Bermeta koji mogu da se žvaću. Da se grizu!
Na kraju ću vas sve pozvati na festival grožđa u Sremskim Karlovcima, koji je odlična prilika da na jednom mestu isprobate sve Bermete u Karlovcima, da uživate u lakoći pijenja ovog vina i da osetite kako uši mogu da gore.

Glera Frizzante

Popiti bocu Glere je jednako egzotično kao i popiti bocu Corvine.
Nedavno je bilo veliko spremanje jednog vinskog podruma u kojem je vino ostavljano par godina unazad. Trebalo je napraviti selekciju i odvojiti vina koja bi mogla biti dobra. A bilo je krajnje neobičnih!
Kada sam ugledao bocu Glere Frizzante, kroz mene su prošli žmarci visokog intenziteta. Učinila mi se neverovatno privlačna i lepa. A i lepo se zove.
Hteo bih da podsetim da je Glera sorta grožđa koja raste u italijanskoj pokrajini Veneto i jedina je od koje je dozvoljeno praviti Proseko, čuveno penušavo italijansko vino.
Oznaka Frizzante na etiketi znači da je vino blago gazirano.
Iskreno, od ovog vina nisam očekivao ništa spektakularno, ali sam osećaj da ću probati Gleru koja nije penušava, bio je sjajan.
Kratak rezime vina bi bio da je slabo alkoholno (10,5%), na etiketi ne piše godina proizvodnje, ali se može predpostaviti da ima preko tri godine. Slabo je gazirano, još u sebi ima malo svežine, i jednolične arome zelene jabuke.
Iako nije visokog kvaliteta, ovo vino u sebi sadrži nešto je drugačije. Stav.  Nešto što će naterati vinoljuba da joj se ponovo vrati.
O Corvini drugi put.

Crna Tamjanika 2015, Matalj

U beogradskom bistrou Homa, održana je premijera Mataljeve Crne Tamjanike, koja je tom prilikom uparivana sa tri vrste hrane, odabirom jela majstora kuhinje - Filipa Ćirića. Četvrto se zvalo - Pravo u centar.
Pored Crne Tamjanike, na uvodu u događaj se služilio roze Dušica, koji se proizvodi od sorte grožđa Game i omamljuje svežinom, mekoćom i bazuka žvakama. Malo je rozea od Gamea.
Čaše, koje su na slici su: Dušica levo i Crna Tamjanika desno.
Na prvi pogled i nema neke razlike, ali kada se malo bolje zagledate, vidi se da je Crna Tamjanika malo tamnija, maksimum boje koja se može izvući iz pokožice, koje gotovo da nema.
Dušica se macerirala dva sata, Tamjanika četiri dana. Govori li to nešto?
Ukus ovog vina je prepoznatljiv i veoma jednostavan za lociranje - prava Muskat ruža.
Kod Crne Tamjanike bih se više pozabavio temperaturom služenja. Ovo vino treba da se doživi kao crveno, ne kao roze. Na sobnoj temperaturi je toplo, dok hlađano kao roze je prehladno.
Stoga, temperatura od neobičnih 13 do 15 stepeni deluje prihvatljivo,da bi se osetio miris svežih ruža.
Treba još napomenuti da Mataljeva Crna Tamjanika spada u poluslatka vina i da poseduje stil koji je prihvatljiv ljudima koji tek treba da zavole vino.