Rkaciteli

Vino koje je drugačije.
Rkaciteli je sorta grožđa koja potiče iz Gruzije i u Srbiji gotovo da nema zasada ove sorte. Zato u našoj komšijskoj i osunčanoj prijateljskoj zemlji Makedoniji, Rkacitelija ima dovoljno. Neki ljudi mi se žale da ne mogu pročitaju šta piše na etiketi i ovom prilikom ću im pomoći: RKA - CI - TE - LI. Šta ovu sortu čini drugačijom i genijalnijom od drugih? Jednostavno, to je skup osobina iz nekoliko sorti sažete u jednoj.
Boja vina je svetlo zlatno žuta i u čaši igra kao neka lagana balerina.
Na mirisu blago sladunjavo, puno, sa aromama kruške i meda i pruža veoma prijatan užitak.
U ustima puno i odjednom - fleš (bez Gordona). Kao da me neko katapultirao u mega visine. Kiseline koje su neverovatno visoke i isto tako neverovatno ugodne. Kora od limuna ostavlja dugu završnicu u ustima i jasno je prepoznatljiva. Događaj i iskustvo koje se pamti. Naravno, vino mora biti dobro ohlađeno da bi kiseline došle do izražaja i nacitrusila nepca vinoljuba.
Neka vina u sebi kriju jako dobru priču. Neka vina koštaju mnogo više od ovog, a nemaju toliko toga da kažu i pokažu. Posle boce Rkacitelija ćete znati sa čime da ga uparite, jer on to sve vreme nagoveštava. Probajte, nemojte se stideti.

Širaz Trivanović 2013

Vinarija Trivanović nam dolazi iz Erdevika, i u poslednje vreme je veoma aktivna što se izlaganja na vinskim događajima u Srbiji tiče. Ovom prilikom, želeo bih da pohvalim njihovu aktivnost. Nikada napadni, uvek negde lagano skriveni, izlažu paletu svojih proizvoda koja je prilično bogata vinskim sortimentom. Ima tu više belog nego crvenog, ali priznaću da od ove vinarije znam samo za Širaz i da ga nikada nisam probao. Uvek nekako prođem pored njih. Evo sada prilike.
Boca je zatvorena čepom na zavijanje, protiv kojeg nemam ništa protiv. I Širaz Jacobs Creek ima takav čep, pa ga obožavam :-) Boja vina je tamno crvena i deluje kao koncentrovani sok. Miris mi je ono najbolje u ovom vinu i veoma podseća na Jokićev Cuvee, u kojem, podsetićemo, takođe ima Širaza. Taj miris nije lako opisati, ali deluje kao stegnuto koncentovano gusto crveno voće. U ustima srednjeg tela, blago povišenih kiselina, bogat bojom za jezik, mekanih tanina i sa ponekim mehurićem kiseonika, koji mi jedino ne prija u celom vinskom sklopu.
U suštini, vino treba probati i doživeti ga na svoj način. Etiketa mi prvi put izgleda kako treba, mada bi joj dobro došao jedan redizajn. Cenovni rang svih vina vinarije Trivanović je prihvatljiv i Širaz opravdava novac uložen na njega ( 480 u vinariji ). Čudna je to sorta!

Misija 2011

Volim etikete napisane ćirilicom! To je tako lepo i egzotično pismo.
Vinarija Janko se nalazi u Smederevu i poslednjih nekoliko godina se dobro kotira u vinskom svetu Srbije, kako sa belim, tako i sa crvenim vinima. Istakao bih Vrtlog, vino koje je proglašeno za najbolje belo vino na Balkanu i vino koje u sebi sadrži realan vrtlog. Zato o njemu nekom drugom prilikom. :-)
Vino Misija je napravljeno od sorte Šardone i ima u sebi nešto što je stvarno drugačije. Otvoreno je 90 minuta ranije i kroz bocu se prilično menjalo. Boja je tipična za Šardone i vino u čaši je pokretljivo i blago uljasto. Na mirisu stalno prisutne arome srpskog hrasta, slatkasto i koštunjavo. U ustima punog tela, alkohol (14,5%) daje na prodornosti i odlično je ukomponovan, extra suvo, kremasto, lepa i prijatna hrastovina koja je uvek tu i na kraju obilje citrusa, gde se ističe aroma limunove kore. U jednom trenutku sam imao osećaj kao da mi se jezik po dužini presavio od kiseline limuna i da mi je neko unutrašnjost obraza natrljao korom od limuna. Ali, sve je to zajedno veoma prijatno i dinamično. Ozbiljno i osvežavajuće!
Misija u sebi ima još puno života i prvi put sam imao priliku da se sretnem sa ovakvim stilom Šardonea. Treba ga svakako probati i videti koliko je priča o vinu opširna.

Frajla 2013

Prva asocijacija kada čujem za  Mačkov podrum je Srem, pa Portugizer,  Fruška Gora, čvarci. Ova vinarija neguje ukus i tradiciju Srema i bavi se sortama koje su tipične za ovo podneblje, kao i nekim internacionalnim sortama. Ipak, Portugizer je vino koje je zaštitni znak Mačkovog podruma i vino koje svojom lakoćom i mladosti odskače od drugih. Roze Frajla je napravljen od Portugizera i ima prelepu  etiketu, koja opet odiše Sremom. Ima li veze ovo vino sa svojim crvenim bratom?
Frajla poseduju izrazito nežnu i mekanu svetlo roze boju i u čaši je teže pokretljivo. Na mirisu nežne arome crvenog voća, koje blago lepršaju iznad čaše. U ustima punog tela, crveno voće, stameno, kiseline ne toliko izražene i može se reći da ovaj roze spada u grupu rozea gde nećete naći toliko svežine. Ali sa druge strane, poseduje izuzetnu pitkost, ukus koji ljudi vole i traže "da nije kiselo", čvrstoću i snagu koja nije toliko istaknuta, a može da prevari neiskusnog vinoljupca :) Sviđa mi se kontrast nežnog mirisa i punog ukusa.
Osvrnuo bih se još jednom na etikete Frajle i Portugizera. Mačkov podrum svoj Portugizer već duže vreme izvozi za Ameriku i kada sam u vinotekama u kojima se prodaje, video etiketu Portugizera na polici pored etiketa vina iz celog sveta, i da sam stranac koji nema pojma koje su sorte i odakle dolaze, po etiketi bih izabrao Portugizer. Stvarno izgleda svetski među svetskim!

Prokupac vs Plavac Mali

Već duže vreme mi se mota po glavi da bi mogao da napravim paralelu između dva vina, dve  sorte grožđa koje su autohtone u svojim državama. Prokupac - Plavac Mali. Srbija - Hrvatska. Dueli ovih ekipa su uvek puni naboja, kao derbi mečevi Roma - Lacio, Rendžers - Seltik ili nekad Jedinstvo - Lifam. Tako je bilo i ovaj put! Probao sam dosta i Prokupaca i Plavaca i činilo mi se da imaju neke sličnosti.
Sistem degustacije je bio takav da se obe boce otvore u isto vreme, sat vremena vetre u boci i piju se neizmenično čaša jednog, pa čaša drugog vina.
Prokupac Ivanović 2011 - Vino je tamno rubin crvene boje, gusto i u čaši teže pokretljivo. Na mirisu se u početku oseti krupna crna višnja, dok kasnije kupina preuzima primat. Zanimljivo je da su arome voća neverovatno čiste i precizne. U ustima srednjeg tela, srednje povišene kiseline i imate osećaj kao da pijete koncentrovani sok od višnje ili kupine. Tanini stalno prisutni, mekani.
Dingač Plavac Mali 2009 - Vino je rubin crvene boje i po refleksiji se vidi godina berbe. Na mirisu se osete arome crvenog mesa, crnog i crvenog voća, veoma je sveže, dok kasnije prelazi u prepoznatljivu šljivu. U ustima džemasta šljiva, obilje svežine, srednje telo i tanini koji su se stopili sa vinom.
Kako je degustacija odmicala i iz boca nestajalo vina, Plavac se posle trećeg sipanja skoro potpuno otvorio i prešao u svoj prepoznatljiv ukus šljive. Sa druge strane, Prokupac je sve vreme bio koncentrovan i pun, što je duže bio otvoren - bio je snažniji i nijednog trenutka nije pokazao znake slabosti.
Mnogo je žilav!
Kakve su sličnosti Prokupca i Plavca?
Razne varijacije rubin crvene boje i uglavnom srednje telo, dok su arome potpuno suprotne.
Lepo veče, dva sjajna vina. Ipak, Prokupac!

Mateus rose

Mateus rose dolazi iz Portugala i spada u grupu velikih svetskih vinskih brendova. Izgled flaše je specifičan  i  do sada je proizvedeno više od 110 miliona boca ovog okruglog lepotana. Osamdesetih godina prošlog veka, Mateus se služio kao welcome drink u mnogim hotelima u Evropi i uvukao se pod kožu svakom turisti koji ga je probao. Stvarno se pitam zašto?
Mateus se pravi od nekoliko portugalskih sorti grožđa i zanimljivo je da na boci ne mogu da nađem godinu berbe. Prilikom otvaranja boce čuje se zvuk kao kada otvarate neki penušavac, jer je vino rađeno metodom  frizzante. Kada se sipa, blago penuša i stvara oko sebe osećaj svežine i sreće. Boja je čista roze, dok na mirisu preovlađuju nežne arome crvenog voća, tačnije jagode i maline. U ustima blago gazirano, resko, mlado, sladunjavo, izrazito sveže i crveno voćno. Sadrži veoma mali procenat alkohola od samo 11%. Kada spojite sve ove stavke, dobije roze koji vas posle prve čaše jednostavno tera da probate još i uvlači u svoj začarani krug. Treba da se služi veoma hladan, na temperaturi od 5 - 8 stepeni i jedan je od mojih velikih letnjih prijatelja.
Kada želite da se na trenutak osećate kao građanin sveta - popijte Mateus! Kada su velike vrućine i želite dobro da se rashladite - popijte Mateus! Kada želite da impresionirate devojku koja vam se dopada i da joj pokažete koliko se dobro razumete u vino - popijte Mateus!

Italija

Oduvek sam voleo zabave ponedeljkom!
Danas je na Petrovaradinskoj tvrđavi održana degustacija vina iz različitih regija Italije. Akcenat je stavljen na autohtone sorte, gde su imali priliku da nam pokažu čime raspolažu i čime se ponose. A stvarno imaju šta da pokažu :)
Na listi se našlo deset vina, četiri bela i šest crvenih.
Bela vina Italije se odlikuju svežinom, lepim i čistim aromama i blago povišenim kiselinama. Sva četiri vina su bila veoma zanimljiva.
Kod crvenih vina je bilo nekoliko varijacija i poći ću redom:
Primitivo Puglia 2013 - Sorta koja se nije pokazala u najboljem svetlu, dosta kiselina, crveno voće, povišen alkohol,sa drvetom koje mi nije prijalo
Nero dAvola Sililija - Na početku veoma intezivno, crno voće i drvo dominiraju, nekako se čini u top formi, dok je posle dvadeset minuta vino u čaši skroz palo. Pozdrav za Vuka
Četiri vina sa slike:
Montepulcano Marina Cvetić 2010 - Uz Amarone najtamnije vino danas, veoma koncentrovano, drvo je sjajno, visok nivo napada, vanila.
Brunello Casanova di Neri 2009 - Veliko vino, kompleksno, tamno braon crvene boje, čokolada, ima nešto u njemu što vibrira u ustima, hrapavi tanini.
Barolo 2008 - Iznenadila me je svetlo braon boja, na mirisu prohladno, sveže, sa taninima koje se u ustima spuštaju kao plahta, crno voće.
Amarone 2010 - Posle Barola ovaj Amarone nije ima nikakvu šansu. Biter, puno telo, jačina, snaga.
Od poslednja četiri vina izdvojili su se Brunello i Barolo. Mrtva trka,velika borba. Ipak, Barolo!
Još jednom bih se osvrnuo i pohvalio sjajnu organizaciju i ugođaj koji je bio veoma prijatan.