Vranac Pro corde 2013.

Nedavno se na vinskom tržištu pojavila nova berba Plantaža. Reč je o Vrancu Pro corde iz 2013. godine, vinu prema kome čovek ne može biti ravnodušan i koje u sebi sadrži sve primese da bi se za njega reklo da je - dobro vino.
Kao pasionirani ljubitelj sorte Vranac koji dolazi iz Crne Gore i Hercegovine, nestrpljivo sam čekao probu berbe 2013. godine.
Vratimo se malo unazad i prisetimo se berbe Pro cordea iz 2011. i 2012. godine:
2011. godina za Vranac je bila jedna od nepononovljivih. Godina u kojoj je nastalo vino pod nazivom Stari podrum, čije se ime u vinskim krugovima izgovara sa velikim poštovanjem. Pro corde iz 2011. je maestralan! Tamno crvene boje, extra suv, taninski, zemljan i sa aromom suve šljive koja parališe.
2012. godina je drugačija od prethodne. Izražene arome crvenog voća, tamno crvene boje, puno topline i sunca koji izbijaju iz čaše. Dosta je lakši za piće.
Pro corde iz 2013.godine je opet poseban na svoj način. Boja je tamno crvena, sa ljubičastim nijansama na obodu čaše.
Aroma koja dominira je iznenađujuće prijatna borovnica. Kao džem od mlevenih borovnica bez šećera. Kiseline iste kao i kiselost tog džema. Jestive.
Tanini prijatni, na mnogo izraženi, pitki. Farbanje zuba, jezika i usana ne treba ni pominjati ( zanimljivo je kad smo već kod farbanja to, da mi većina ljudi koja vino pije rekreativno kaže da ne piju vina sa takvim osobinama, jer je takvo vino veštačko ?!# ).
Crna čokolada daleko u pozadinu, što je sasvim dovoljan udeo drveta u vinu. Procenat alkohola od 14% je standardan za Pro corde.
I ova godina Vranca ima svoje prepoznatljivo lice, svoj ukus. Stil od ove godine je priča za sebe. Posebno bih istakao prijatne kiseline čiji miris i ukus i sada mogu da osetim.
Svaki put me inspiriše da tekst izbacim u jednom dahu. Iz prve!

Moscatel de Setubal 2012

Situacija sledeća:
Želiš da izađeš sa devojkom koja ti se sviđa. Odabereš neko zanimljivo, ušuškano i romantično mesto.
Treba da poručiš vino kojim bi želeo da je očaraš. Poručiš Moscatel da Setubal.
I pogodiš u sred srede!
Zašto?
Zato što je ovo vino takvo. Kupuje na prvu!
Svako ko iole prati fudbal, zna da je Setubal stabilan prvoligaš u Portugalu. Moscatel je sorta od koje se pravi ovo vino. Moscatel iz Setubala.
Poseduje lepu boju, boju tamnog lososa i vino je u čaši teško pokretljivo. Sadrži 17,5 % alkohola i fino omaljuje već posle par gutljaja.
Moram da naglasim da je vino slatko i idealno za svaku priliku.
Punog tela.
Miris je ipak ovom vinu na prvom mestu!
Toliko toga precizno miriše, da je to neverovatno. Dominira miris kore naranže, pa zatim suvo grožđe, citrusi, crni čaj, kafa. Sve se to vremenom pojačava i postaje sve intenzivnije.
Kiseline su blago povišene, tako da u kombinaciji sa slatkoćom daje posebnu notu.
Moscatel de Setubal spada u ona vina koja morate da probate i kada ih probate, zapitate se:
-Zašto sva vina nisu ovako dobra?
Slobodni muškarci mogu slobodno da isprobaju gore navedeni recept i - više neće biti slobodni!

Vina iz vinarije Jeruzalem Ormož

Kada imaš rođenog brata koji od nedavno živi u Ljubljani, sasvim je normalan sled okolnosti da se laganim prsnim stilom upliva u vina iz Slovenije. Viđamo se malo ređe i uvek se završi sa nekom od naših pesama, ali pesme smo pevali stare i vino je dobro bilo.
Često sumiramo teroare Srbije i Slovenije!
Srbija ima sjajnu klimu i potencijal za vina sa višim procentom alkohola. Malo manje sunca nego u Makedoniji, ali sasvim dovoljno za dobra i jaka vina.
13 i 13,5 procenata alkohola su za naša vina prosek i normalna pojava, dok većina vina iz Slovenije se kreće  od oko 11 do 12 procenata. Naša vina imaju više tela, a njihova više svežine. Svako je na svoj način.
Vinarija Jeruzalem Ormož je velika slovenačka vinarija. Toliko velika da izvozi i u Kinu!
 Puno sorti je u njihovoj ponudi, sa cenom oko šest evra, potpuno opravdava ju kvalitet i još malo više. Sva vina su zatvorena navojnim čepom.
Osnovna linija je široka i uvek dobra prilika da se upoznaju osnovne karakteristike svake sorte na sebi svojstvenom teroaru.
Pored Sovinjona i Sivog pinoa imao sam priliku da probam još i Pino blan, koji je polusuv i dobija na prvu.
Sovinjon je zeljast, sa blagim pirazinskim aroma i mirisom zove koji dominira. Sličan stil Sovinjona ima i Kovačević.
Sivi pino pokazuje svoj divlji karakter. Tamno zlatno žute boje, težak, sa aromom prezrelih jabuka. Udara!
Ovo su dobra i pitka vina ( osim Sivog pinoa  koji  i nije pitak), koja nemaju puno alkohola i koja mogu da se popiju u svako doba dana. Odišu svežinom i opuštenim razgovorom. Dođe nekad period i za ovakva vina.
Za svaku priliku.

Malbec 2014., Terrazas

Retko ko će pomisliti na Francusku kada se pomene sorta Malbek. Uglavnom je prva pomisao Argentina. Isto važi i za Karmenere, samo što je tada Čile u igri.
Malbek u Argentini uspeva na visinama i do 1000 metara i to vam daje za pravo da od ove sorte očekujete nešto sasvim posebno u autentično. Osnovne karakteristike Malbeka su tamno crvena do ljubičaste boje, srednje telo, arome šljive, višanja i ukuvanog džema. Lepo se slaže sa drvetom.
Altos del Plata, Malbek koji sam sam probao sa svojom posadom, može se svrstati u red dobrih i drugačijih  vina. Dolazi iz Mendoze, svetski poznatog vinskog regiona u Argentini.
Do sada nisam imao priliku da probam Malbek ovakvog stila. Uglavnom je to bio Malbek gde je dominirala aroma šljive.
Altos je tamno crvene boje i miris jagode koji je prisutan od samog početka. Odmah iz boce.
Vremenom se razvija, postaje puniji i prelazi u miris džema od jagode. Začinske arome u pozadini peckaju, dok karamela istinski miriše. Karamel bombone.
Džem od jagode, spajsi, karamela!
Zaista neobična kombinacija ukusa, povišen nivo napada i svežina koja asocira na hladan vazduh. To je to.
Ako volite i hoćete da putujete - pijte vino.

Rubikon 2008

Oduvek su mi se dopadale etikete Edija Simčića. Jednostavne, lepi motivi, kerići ...
Goriška brda su njegov dom.
Brda, koja iza sebe skrivaju velike slovenačke vinare, poput Ščureka, Marjana Simčića, Movie.
Brda, gde se gaji vrhunski Merlo.
Rubikon je belo vino, napravljeno od Sovinjon Blana iz 2008. godine. Možda godina može da zbuni, ali ta godina je u redovnoj prodaji.
Ne mnogo ohlađeno (12 stepeni) , dva sata ranije otvoreno, čiste čaše ...
Lepe zlatne boje. Ne mnogo teško i veoma živo za svoje godine. Miris pomalo bez svežine, ali zato sa dosta nove barik bačve u pozadini. Blago citrusno i bez mirisa na staro vino. Ukus prati miris, sa dosta lepe kiseline koja je stalno aktivna i predstavlja pravu "kičmu" ovog vina.
Zanimljiva stvar se dogodila kod poslednje čaše ( samo da podsetim da bocu analiziram 4 sipanja na dve osobe) - vino je potpuno izgubilo miris. Koliko god da ga približite nosu, ništa se ne dešava. Za to vreme, ukus je ostao nepromenjen.
Postoje vina koja dekantiranjem možete da upropastite. Rubikon je sigurno jedno od njih!

Kratošija 2013

Nisam do sada imao prilike da pijem Kratošiju. Oduvek me je asocirala na jeftino, masovno vino slabe crvene boje i gotovo da je na našem tržištu nema. Gajo se najviše u Makedoniji i Crnoj Gori. Ima nekoliko sinonima i naziva kao što su Tribidrag, Grbić, Zinfandel, Primitivo, Crljenak.
Ali, jedna stvar mi je posebno privukla pažnju. Nedavno sam saznao da je Kratošija u bliskom srodstvu sa Vrancem i pretpostavlja se da mu je otac.
Ej, upoznaću tatu od Vranca!
To moje predrasude menja u korenu. Kako sam mogao da pomislim da Kratošija nema jaku boju, a deo sebe ima u Vrancu?
Tikvešova Kratošija iz klasik serije mi je bila jedina dostupna. Da bi čovek koji voli vino napredovao, potrebno je što više vrsta vina probati.
Odvrnuo sam navojni čep i sipao. Boja je tamno crvena, sušta suprotnost mog mišljenja. Arome su voćne, sitno crveno voće, dosta izražene i na momente džemaste. U ustima blago povišene kiseline, crveno voće i tanini koji su primetni, izraženi i skladno ukomponovani. Sve zajedno čini sjajan sklop i pruža užitak ravan vrhunskom vinu.
Još jedan dokaz da vino ne mora da bude skupo da bi bilo dobro. Znanje čitanja etikete i poznavanje vinskih sorti je presudna stvar u odabiru vina.
Uporedo sa Kratošijom iz Makedonije sam probao i Vranec iz Makedonije.
Kratošija se u tom duelu zaista ponela kao da mu je otac.
Odlično vino!

Bermet, vinarija Vinum

Bermet - vino sa kojim obeležavam 50. tekst na "Živeti vinski" - sigurno je jedini pravi vinski brend Srbije. Ima crni i beli.
Pokušavamo i uspevamo da lansiramo svetu priču o našim autohtonim sortama Tamjanici i Prokupcu, ali jedna je priča u Bermetu. Čak se služio i na Titaniku!
Sam pomen tog veličanstvenog imena asocira na nešto lepo, na nešto slatko - a jako, na Sremske Karlovce, na gospodu i gospođe u onim nošnjama, na Varljivo leto, na Bečki dvor, na Austrougarsku.
Svaka kuća u Sremskim Karlovcima ima svoju recepturu Bermeta, u koji je dozvoljeno staviti do 21 sastojak, a zatim se vino fortifikuje rakijom od grožđa. Obično je jačine od 16 - 17 % alkohola.
Ustvari, Bermet je vatromet ukusa i mirisa!
Bermet iz vinarije Vinum, koja se nalazi u Sremskim Karlovcima, napravljen je od Frankovke. Boja je tipična za Frankovku, dok na ukusu i mirisu može puno toga da se oseti. Počevši od aroma cimeta, vanile, kafe, pa sve do karanfilića. Možda više od svega fascinira preciznost tog mirisa. Zaista jedinstveno i drugačije!
U Bermetu ima i aroma kore narandža, pelina, kleke, ruzmarina, raznih trava. Ima i Bermeta koji mogu da se žvaću. Da se grizu!
Na kraju ću vas sve pozvati na festival grožđa u Sremskim Karlovcima, koji je odlična prilika da na jednom mestu isprobate sve Bermete u Karlovcima, da uživate u lakoći pijenja ovog vina i da osetite kako uši mogu da gore.