Kratošija 2013

Nisam do sada imao prilike da pijem Kratošiju. Oduvek me je asocirala na jeftino, masovno vino slabe crvene boje i gotovo da je na našem tržištu nema. Gajo se najviše u Makedoniji i Crnoj Gori. Ima nekoliko sinonima i naziva kao što su Tribidrag, Grbić, Zinfandel, Primitivo, Crljenak.
Ali, jedna stvar mi je posebno privukla pažnju. Nedavno sam saznao da je Kratošija u bliskom srodstvu sa Vrancem i pretpostavlja se da mu je otac.
Ej, upoznaću tatu od Vranca!
To moje predrasude menja u korenu. Kako sam mogao da pomislim da Kratošija nema jaku boju, a deo sebe ima u Vrancu?
Tikvešova Kratošija iz klasik serije mi je bila jedina dostupna. Da bi čovek koji voli vino napredovao, potrebno je što više vrsta vina probati.
Odvrnuo sam navojni čep i sipao. Boja je tamno crvena, sušta suprotnost mog mišljenja. Arome su voćne, sitno crveno voće, dosta izražene i na momente džemaste. U ustima blago povišene kiseline, crveno voće i tanini koji su primetni, izraženi i skladno ukomponovani. Sve zajedno čini sjajan sklop i pruža užitak ravan vrhunskom vinu.
Još jedan dokaz da vino ne mora da bude skupo da bi bilo dobro. Znanje čitanja etikete i poznavanje vinskih sorti je presudna stvar u odabiru vina.
Uporedo sa Kratošijom iz Makedonije sam probao i Vranec iz Makedonije.
Kratošija se u tom duelu zaista ponela kao da mu je otac.
Odlično vino!

Bermet, vinarija Vinum

Bermet - vino sa kojim obeležavam 50. tekst na "Živeti vinski" - sigurno je jedini pravi vinski brend Srbije. Ima crni i beli.
Pokušavamo i uspevamo da lansiramo svetu priču o našim autohtonim sortama Tamjanici i Prokupcu, ali jedna je priča u Bermetu. Čak se služio i na Titaniku!
Sam pomen tog veličanstvenog imena asocira na nešto lepo, na nešto slatko - a jako, na Sremske Karlovce, na gospodu i gospođe u onim nošnjama, na Varljivo leto, na Bečki dvor, na Austrougarsku.
Svaka kuća u Sremskim Karlovcima ima svoju recepturu Bermeta, u koji je dozvoljeno staviti do 21 sastojak, a zatim se vino fortifikuje rakijom od grožđa. Obično je jačine od 16 - 17 % alkohola.
Ustvari, Bermet je vatromet ukusa i mirisa!
Bermet iz vinarije Vinum, koja se nalazi u Sremskim Karlovcima, napravljen je od Frankovke. Boja je tipična za Frankovku, dok na ukusu i mirisu može puno toga da se oseti. Počevši od aroma cimeta, vanile, kafe, pa sve do karanfilića. Možda više od svega fascinira preciznost tog mirisa. Zaista jedinstveno i drugačije!
U Bermetu ima i aroma kore narandža, pelina, kleke, ruzmarina, raznih trava. Ima i Bermeta koji mogu da se žvaću. Da se grizu!
Na kraju ću vas sve pozvati na festival grožđa u Sremskim Karlovcima, koji je odlična prilika da na jednom mestu isprobate sve Bermete u Karlovcima, da uživate u lakoći pijenja ovog vina i da osetite kako uši mogu da gore.

Glera Frizzante

Popiti bocu Glere je jednako egzotično kao i popiti bocu Corvine.
Nedavno je bilo veliko spremanje jednog vinskog podruma u kojem je vino ostavljano par godina unazad. Trebalo je napraviti selekciju i odvojiti vina koja bi mogla biti dobra. A bilo je krajnje neobičnih!
Kada sam ugledao bocu Glere Frizzante, kroz mene su prošli žmarci visokog intenziteta. Učinila mi se neverovatno privlačna i lepa. A i lepo se zove.
Hteo bih da podsetim da je Glera sorta grožđa koja raste u italijanskoj pokrajini Veneto i jedina je od koje je dozvoljeno praviti Proseko, čuveno penušavo italijansko vino.
Oznaka Frizzante na etiketi znači da je vino blago gazirano.
Iskreno, od ovog vina nisam očekivao ništa spektakularno, ali sam osećaj da ću probati Gleru koja nije penušava, bio je sjajan.
Kratak rezime vina bi bio da je slabo alkoholno (10,5%), na etiketi ne piše godina proizvodnje, ali se može predpostaviti da ima preko tri godine. Slabo je gazirano, još u sebi ima malo svežine, i jednolične arome zelene jabuke.
Iako nije visokog kvaliteta, ovo vino u sebi sadrži nešto je drugačije. Stav.  Nešto što će naterati vinoljuba da joj se ponovo vrati.
O Corvini drugi put.

Crna Tamjanika 2015, Matalj

U beogradskom bistrou Homa, održana je premijera Mataljeve Crne Tamjanike, koja je tom prilikom uparivana sa tri vrste hrane, odabirom jela majstora kuhinje - Filipa Ćirića. Četvrto se zvalo - Pravo u centar.
Pored Crne Tamjanike, na uvodu u događaj se služilio roze Dušica, koji se proizvodi od sorte grožđa Game i omamljuje svežinom, mekoćom i bazuka žvakama. Malo je rozea od Gamea.
Čaše, koje su na slici su: Dušica levo i Crna Tamjanika desno.
Na prvi pogled i nema neke razlike, ali kada se malo bolje zagledate, vidi se da je Crna Tamjanika malo tamnija, maksimum boje koja se može izvući iz pokožice, koje gotovo da nema.
Dušica se macerirala dva sata, Tamjanika četiri dana. Govori li to nešto?
Ukus ovog vina je prepoznatljiv i veoma jednostavan za lociranje - prava Muskat ruža.
Kod Crne Tamjanike bih se više pozabavio temperaturom služenja. Ovo vino treba da se doživi kao crveno, ne kao roze. Na sobnoj temperaturi je toplo, dok hlađano kao roze je prehladno.
Stoga, temperatura od neobičnih 13 do 15 stepeni deluje prihvatljivo,da bi se osetio miris svežih ruža.
Treba još napomenuti da Mataljeva Crna Tamjanika spada u poluslatka vina i da poseduje stil koji je prihvatljiv ljudima koji tek treba da zavole vino.

Boye vina

Današnji tekst razlikovaće se od prethodnih i ovaj put će govoriti o bojama u vinu. Kada sam napisao Boye, mislio sam na kada ti obučeš taj plavi dres.
Iskusniji poznavaoci najcivilizovanije stvari na svetu mogu po izgledu i boji vina da odrede sortu grožđa, dok oni manje iskusni treba nešto i da nauče. Pa, pođimo s leva na desno.


Barolo, Montepulciano d Abruzzo, Brunello di Montalcino

Barolo je kristalno čiste svetlo crvene boje, proziran, hladan, čist ko suza.
Montepulciano tamno crven, ekstraktan, živahan.
Brunello je deminutiv od reči Bruno, što znači braon. Slika sama govori. Prepoznatljiv i cenjen među ljubiteljima sorte Sangioveze.


Nero d Avola, Primitivo, Amarone della Valpolicella

Prva dva vina su slične boje. Poslednja čaša je Amarone, veoma tamno crven, koncentrovan i gust, sjajan. Kada na ovu boju dodate još i miris bitera - nema greške.


Grechetto, Greco di Tufo, Gewurtztraminer

Kada bi vam ponudili da izaberete jedno od ova tri vina, obavezno bi trebalo da izaberete treće. Kod ovakve boje vina možete svašta da očekujete: da je slatko, staro, jako, aromatično. Može biti i neka kasna berba, Tokaj, Traminac. Jednom rečju - specijalitet.

Radite na vašim bojama.

Vranac Pro Corde 2011

Moje matično vinsko jato, Udruženje Sommeliera Vojvodine, proslavilo je deset godina uspešnog postojanja. Srdačne čestitke.
Odlična vina raznih pravaca i sorti su bila ukotvljena na Skiperu, domaćinu proslave. Zalogaji slasni, ekipe klasni.
Ali, jedan splet okolnosti me je naterao da izbacim ovaj tekst iz punog trka.
Na jednom kraju broda su se nalazila razna crvena vina, koja su se konstantno točila. Od Despotike, Cuvee no.1, Vladike, Do Kraja Sveta, Kardaša, Deurića i drugih. Na kraju reda je, kao odbačen, stajao otvoreni junak ove priče. Snimio sam ga iz prve.
Vina je lagano nestajalo, prazne boce su se uklanjale i ostajalo je sve manje. Pet, četiri, tri, na kraju dve, među njima pola Pro Cordea. Ode sve, ostade pola Pro Cordea. Niko neće!
Stari i iskusni Vrancoman je konačno stigao do ključne faze. Sipao sam, znajući šta me očekuje.
Boja tamno, tamno crvena. Miris zatvoren, stegnut, oštar. Suve šljive koje se pamte. Ukus pun, snažan, tanini dominiraju. Usta modra. Iz prazne čaše izbija ekplozija.
Kakvo je ovo vino!
Vinčuga!
Sve je ušio!
Probao sam dosta  Pro Cordea iz 2011. godine. Svaki me je iznova oduševljavao i konačno sam shvatio. Zašto?
Zato što ovo vino može da se svrsta u klasu vrhunskih vina i u bilo koji lajn ap, a da ne osramoti.
Zato što se može reći da je ozbiljno, a košta neozbiljno.
Zato što je 2011. godina bila zlatna za Vranac.

Primitivo di Manduria 2013

Primitivo, Zinfandel, Crljenak Kaštelanki.

Graševina, Italijanski Rizling, Laški Rizling.

Različiti nazivi, ista vina.

Apuglia je regija na jugu Italije (tamo gde je štikla) u kojoj se prave odlična vina. Manduria je gradić koji je poznat po Primitivu i italijani to baš lepo izgovaraju. Sa tvrdim R i akcentom na I.

Uz Primitivo, u ovoj regiji se uzgaja još i Negro Amaro, koji svojim biter aromama osvaja na prvu. Prosto ne znam koja mi je sorta draža?

Dobro, možda Negro Amaro malo više ;)

Primitivo di Manduria je vino tamno rubin crvene boje i u čaši lepo pokretno. Rubin boja se najlepše vidi kada se čaša zavrti uperena prema svetlu.

Miris asocira na kisele crvene višnje, kiselkast džem od šljiva i blago začinske arome. Širok spektar različitih mirisa koje se pojačavaju kroz bocu.

Ukus prati miris, ali i dominira. Tanini peckaju nepca, džemasta aroma šljiva pruža finu kiselost, spajsi, a tu su i vanila i kakao. Sve je lepo upakovano i svako novo sipanje otkriva nešto novo.

Jednom rečju, slojevito. Odlično!

Skoro sam našao podatak da se Primitivo i ne pije toliko izvan granica Italije, ali ponekad i život u Srbiji može imati svojih dobrih strana. Primitivo se u Srbiji pije često.