2718 Duboković Hvar

 U startu mi se dopao naziv i dizajn etikete i jednostavno sam morao ovo vino da probam. Posle potrage u vezi sa značenjem misterioznog broja, dobije se da svaki dan na Hvaru sunce sija 7 sati i 45 minuta 365 dana u godini :) Na etiketi ne piše od koje je sorte vino, ali zna se da je sačinjeno od autohtone sorte Plavac Mali. O Plavcu sam čuo puno priča, neki su ga uzdizali, neki govorili da od njega nikada dobro vino i evo prilike da još neko nešto kaže na tu temu.
Boca je otvorena sat vremena ranije i dok sam očekivao da će boja vina biti skoro crna, iz boce je potekla rubin crvena tečnost koja je dosta prozirna i u čaši živahna. Na mirisu povišene kiseline i alkohol koji pomalo iskače, arome džema od šljiva koji je malo kiseliji i povremeno se provuče miris suve šljive. U ustima ljutkasto sa lepim taninima koji su osetni i ukusom koji prati miris. Zanimljivo je da ukus cele boce od početka do kraja bio isti. Kao da si uzeo lenjir i povukao liniju. Ravno!
Ova zadnja osobina bi mogla biti bolja, ali sva vina sa džemastim aroma mi se dopadaju i ovakav ukus vina može da se poredi sa Zinfandelom sa kojim je veoma bliskoj povezanosti sa Plavcem, koji se uzgaja u Americi i koji je takođe šljivast i džemast kao Plavac Mali. Sigurno ću ga još probati u nekoj barik verziji. Nego, kada ćemo da džeemujemo?

Maraština 2012

Maraština je jedna od zastupljenijih belih sorti grožđa u Dalmaciji, dok na Korčuli i nekim drugum ostrvima se naziva Rukatac, jer grozd ima oblik tela sa rukama. Kaže se da su ovu sortu doneli Mlečani i da je to isto što i  Malvazija iz  Kjantija.
Letos sam imao prilike da probam dosta dalmatinskih lokalnih varijacija vina i uglavnom su sva vina bile kupaže, a prva sorta koja se pomene u nabrajanju je Maraština. Ukus koji je bio jedinstven za sve je stara bačva sa puno alkohola.
Jokići su napravili jedno sveže vino koje se služi dobro rashlađeno i odlikuje ga svetlo žuta boja sa dosta citrusnih i cvetnih aroma, povišene kiseline i nešto niži procenat alkohola (12,7%). Kada se to sve sklopi dobije se vino koje je prava stvar za letnje dane i odličan pratilac slanih delikatesa.
Lepo je kada u čaši možete da osetite topao mediteranski vazduh, zemlju na kojoj loza raste i zvuk zrikavca kada sunce prži.

Casillerro del Diablo 2008 Cabernet Sauvignon

Kao veliki ljubitelj Kasiljera, nisam mogao da odolim ovoj boci i jednostavno sam želeo da vidim koliki je potencijal ovog vina i  u kakvom se stanju nalazi posle skoro sedam godina. Kaberne je sorta grožđa koja u Čileu daje sjajne rezultate, slično kao Širaz u Australiji, Pino noar u Oregonu ili Sovinjon blan na Novom Zelandu. Prilikom ulaska u svet vina i prvog susreta sa Kasiljerom shvatio sam da ću obožavati vino. Progledao sam! :)
Pre degustacije bocu sam otvorio sat vremena ranije i prilikom sipanja, vino je bilo prilično tamne crvene boje i teško pokretljivo u čaši. Prve arome su bile dosta zatvorene, zrelo crno voće sa malo drveta. Na ukusu blagi ukus starog i tanini koji su se stopili sa vinom. Posle nekog vremena, počela je da pristiže i dominira aroma eukaptilusa koja je veoma neobična i često krasi Kaberne iz Čilea. Sve to ovom vinu daje svežinu, visok nivo napada i oštrinu gde jednostavno može da se oseti u kakvom okruženju grožđe raste.
Kasiljero je još jednom pokazao da na njega uvek može da se računa jer ovo vino je u punoj snazi i prava je poslastica za ljubitelje slatkiša. Sa ovim vino se ostvaruje veza. Ukoliko ga niste dugo probali - mogli bi, a ako ga niste nikada probali - mnogo ste propustili.

Vukoje Vranac 2010

Vinarija Vukoje je jedna od najvećih vinarija u Hercegovini i veoma zaslužna što je Trebinje u svetu poznato kao grad sa odličnim vinom. Mediteranska klima,dosta sunca i kamenito zemljište čine da ovde Vranac bude poseban i veoma muški. Stoga, mogu slobodno proglasiti Trebinje za grad koji ima maestralan Vranac.
Pampur od ove boce je bio dobro natopljen jarko purpurnom bojom koja kada bi kapnula na odeću nema pranja :) Glavne karakteristike ovog vina su svežina i visok nivo napada kiselkastog crvenog voća, puno telo i boja koja će vam dobro natopiti usne, jezik i zube. Nije imalo dodira sa drvetom.
Treba dodati da je ovo bazični Vranac vinarije Vukoje i za cenu od 10 evra mora dobro da se propne na prste da bi zadovoljio.

Rosy Jokić 2013

Jedan od retkih rozea na meniju, ali u poslednje vreme svaki koji sam probao bio je dobar. Stil ove vrste vina je dobio novu dimenziju i sada su u modi polusuvi rozei. Nemam ništa protiv!
Roze vinarije Jokić nosi ime Rosy i napravljen je od sorte Širaz, što je skraćenica u drugom slogu :). Do sada nisam imao prilike da probam roze od ove sorte grožđa i prijatno sam iznenađen posle našeg prvog drugovanja. Kada bih ga opisivao u jednoj reči rekao bih da je ovo vino krajnje nežno. Sve je u tom stilu,  počevši od nežno roze boje, preko nežnih džemastih aroma jagode i punim telom koje celoj priči daje dobru osnovu. Kiseline su niske, sladunjavost leprša iznad čaše, 14% alkohola se ne oseti i slobodno može da se služi na temperaturi od 10-12 stepeni. Možda jedan od najboljih rozea ove godine uz Pusulu (Kaberne) i Vistu (Tempraniljo).
Vinarija Jokić je sa ovim vinom još jednom pokazala da poseduje vrlo dobra vina i široku paletu zanimljivih sorti. Preporuka za zimske dane.

Brunello di Montalcino 2009

Brunello di Montalcino sigurno spada u grupu najvećih vina na svetu i dolazi nam iz Toskane, tačnije iz okoline mesta Montalćino. Pravi se isključivo od sorte Sanđoveze i naziv Brunnello potiče od deminutiva reči Bruno, što znači braon. Nosi ponosnu italijansku apelaciju DOCG i znači da je kvalitet garantita.
Izuzetno sam se radovao otvaranju ove boce, jer vina ovakvog kvaliteta se piju ređe od ostalih i pružaju ogromno zadovoljstvo.Nisam dekantirao, jer ipak više volim da se vino u boci postepeno otvara i da poslednja čaša bude to.
Već na početku iznenađenje u vidu braon boje,ali ne od starosti, već može se reći od Bruna :) Na mirisu dominira aroma duvana i to tako kao da uzmete konzervu u koju stavite dosta finog duvana, sipate vrlo malo aćeto balzamika i sa vremena na vrema narendate malo kore pomorandže. U ustima srednjeg tela, srednjih kiselina i dosta svilenkastih tanina. Očekivao sam više punoće, ali u suštini Brunello i jeste vino srednjeg tela.
Uživao sam u svakom gutljaju i opšti utisak je skroz pozitivan, kao i zaključak da ovakva vina treba piti češće.Veliki pozdrav za familiju Paćino iz Laima.

Rapsani Xinomavro 2011

Xinomavro ili u prevodu kiselo crno je najznačajnija crna sorta grožđa u Grčkoj i na celom Mediteranu. Uz mnogo sunca i tople mediteranske klime,vina sacinjena od ove sorte su izuzetno robusna, taninska i teška,  stoga poseduju veliki potencijal za odležavanje i Grci ga sa ponosom porede sa velikim vinima iz Toskane i Burgundije. Zanimljivo je da je pre dve godine na takmičenju za najboljeg sommeliera Srbije, sudija sa Kipra  postavio pitanje finalistima u vezi sa Xinomavrom i samo je Srđan znao odgovor.
Rapsani je Xinomavro koji je kupažiran sa Stavrotom i Krasatom, sortama za koje do sada nisam čuo. I  dalje sam očekivao nešto žestoko, jer pre toga sam čuo impresiju da je jedan Xinomavro bio nepodnošljiv i da se tek sutra smirio. Ali u ovom slučaju to nije bilo tako.
Na izgledu je delovalo prilično mutno i po boji nikada ne bih rekao da je staro samo tri godine. Na mirisu čisto sa malinama i blagom vanilom, dok u ustima odiše mekoćom. Sudeći po osobinama koje poseduje,  ipak se može reći da je udeo Xinomavra u ovoj kupaži prilično mali, ali da to ne umanjuje pozitivan utisak o ovom vinu.
Cena je oko 10 eura i za taj novac sasvim opravdava kvalitet. Topla preporuka za sve ljubitelje mediteranske klime.