Cuvee Piquant 2013

 Vinarija Kovačević već godinama spada u sam vrh vinarstva u Srbiji i slobodno se može reći da je to vinarija koja pravi odlična bela vina. Naravno, tu ne treba zaboraviti Aurelius - dominantnog crvenog mužjaka među belim lepoticama. Svoje vinsko odrastanje me tesno povezuje sa ovom vinarijom i Rajnskim Rizlingom, koji se nekada prodavao u rinfuzi i od kojeg se dosta naučilo.
 Cuvee Piquant je novo vino vinarije Kovačević i kupaža je Traminca 70%, Muscat Otonela 20%, Pinot Blanca i Pinot Grisa 10%. Ne mogu za sebe reći da sam ljubitelj Traminca, ali u kombinaciji sa ostale tri sorte sve to izgleda nekako kako treba i uz etiketu, koja ima sjajnu boju i deluje veoma elegantno i otmeno.  Ovo je moralo da se proba.
 Može se primetiti da je vino prilično uljasto i u čaši teško pokreljivo. Zlatne je boje. Na mirisu prijatno muskatno, sveže i sa lepim kiselinama koje su profinile Traminac. U prvoj čaši je bilo i kompota od grožđa, mirisa kasne berbe, dok kasnije preovlađuju lepe muskatne i cvetne arome. U ustima je puno, dovoljno alkoholno i sa ukusom koji savršeno prati miris. Jednostavno rečeno, u ovom vinu ima svega koliko treba!
 Utisci su sasvim pozitivni i vinarija Kovačević je još jednom pokazala da zna da napravi sjajno vino sa stilom koji će se dopasti mnogima. Preporuka za pripadnice lepšeg pola i za ljude koji žele malo bliže da osete čaroban svet vina.

Gamay barrique 2010 Dajić

 Vinarija Dajić se nalazi u mestu Mihajlovac u blizini Negotina i zajedno sa Mataljem, Alglajom i Manastirom Bukovo čine udarni tandem iz ovog regiona. Game je sorta grožđa koja se u tom kraju uzgaja od davnina i vina od ove sorte su uglavnom voćna, lagana i pitka, dok Dajićev Game pobija te činjenice u smislu žestine. Do sada sam imao priliku da probam berbe 2006. i 2009. koje su bile sjajne i vođen pozitivnim utiscima predhodnika, reših da probam 2010.
 U neku ruku me je privukla jačina od 15,5% alkohola i bio sam spreman za jedno lepo putovanje. Po boji može da se zaključi da je vino staro pet godina, dok mirisi koji su se promaljali iz čaše nisu obećavali ništa specijalno. Blago voćno sa primesama lošeg domaćeg vina, a barika nigde.U ustima ljuto sa taninima koji su još prisutni, ali sa ukusom kiselog lošeg domaćeg vina. Barika njente! Druga, treća, četvrta čaša-katastrofa! Ne može se reći da je vino puklo,nego da ne poseduje kvalitet koji je potreban da bi se flaširalo. Užas! Loše domaće kiselo vino!
 Ovo je sigurno najlošije vino koje sam u poslednjih godina probao i stvarno je sramota šta se prodaje za 800 dinara. Koliko god sam se trudio da nađem nešto pozitvno, jednostavo toga nema. Zadnjih pet vina koje sam probao sa polica marketa i vinoteka su bile dve korkize i jedan treš. Šta je to počelo da se dešava?