уторак, 04. април 2017.

Pinot Grigio ili ti Pinot sivi

Pino Griđo je sorta grožđa koja me je oduvek privlačila. Možda malo više imenom nego ukusom. Iz čiste znatiželje rešio sam da mu se posvetim, te stoga, ovu priču posvećujem svom utisku o ovoj sorti.
Griđo uglavnom svoje najbolje rezultate pokazuje u malo hladnijim krajevima Evrope, blago severnim, kao što su Alzas, Trentino Alto Adiđe ili Friuli. I mi u Srbiji imamo zanimljiv Griđo, ali ne i klimu koja njemu pogoduje.
Sećam se prvog Pino Griđa koji je bio pakovan u boce od pola litre i  proizvodio se u vinariji Palić.
Nikada mi se nije nešto dopadao. Možda bi u sadašnjem vremenu to znao više da cenim, jer vina sa peska imaju svoje čari. Uglavnom povišene kiseline!
Sledeći Pino je bio kasna berba od Enjingija. Sjajna vinarija, čist unikat.
I malo, po malo, Griđo po Griđo, ušlo se u ukus ove sorte.
Boja Pino Griđa je lako prepoznatljiva. Sivo - žuta, malo tamnija. Retko čista, uvek nekako blago zamućena.
Miris je takođe sam po sebi jedinstven. Uglavom arome jabuka: od kiselih, preko greni smit, do prezrelih.
Ukus pun, ima tela, povišene kiseline, i veoma zrele jabuke. Dobar Pino treba da poseduje dugotrajan ukus  u ustima i što lepši ukus jabuke.
Osnovne karakteristike:
Sivo žuta boja, miris i ukus zrelih jabuka.
Ščurekov Pino je sasvim korektan, sa svim osobinama koje su gore navedene i sa povremenim mirisom kompota od grožđa, što mu daje posebnu notu i kvalitet.
U nedavnom razgovoru sa jednim vinskim stručnjakom, saznao sam da je Pino Blan najslabija sorta u porodici Pinoa. Nisam znao?
Suma sumarum, red veličina, od Pino Griđa ne treba očekivati vrhunska vina. Treba ga dobro ohladiti, pre toga ga ponuditi ribom ili belim mesom i onda zaliti. Bez hrane - ne ide.



Нема коментара:

Постави коментар