Inat iz Molovina

Vinarija Molovin spada u onaj red vinarija čiji naziv u startu može da vam se ne dopadne. Inače, Molovin je  kultno selo u jugoslovenskoj kinematografiji, čije ime je Slavko Štimac toliko puta izgovorio dok je bio u službi  kod gazda Jeriha i nalazi se u Sremu, u blizini Šida. U ponudi  imaju: Inat - Rajnski Rizling, Princip - Traminac, Plavi princip - Frankovka i roze Bobo, koji je posvećen našem legendarnom teniseru Slobodanu Živojinoviću.
Kao i na prethodnoj boci  vinarije Molovin, na etiketi nema godina berbe, nego samo datim punjenja, decembar 2012., te stoga možemo zaključiti da ima minimum 3 ili 4 godine. Rajnski Rizling ima svoj jedinstveni miris i spada u one arome koje su lako prepoznatljive.
Inat je prilikom sipanja prilično uljaste teksture, što nam daje indicije o ne tako mladom vinu. Na mirisu tipična aroma za Rajnski Rizling. Ali ostareli! :) Kondicija mu je u padu i kiseline su neprijatne, nekako tupe i prezrele. Bez svežine, sa dosta tela, ostavlja utisak jednog sasvim prosečnog vina. To ne znači da se više nećemo družiti.
Bronza na Decanteru je osvojena 2012. godine i to je sigurno bio vrhunac ovog vina. Gvožđe se kuje dok je vruć, a Rajnski Rizling dok je mlad. Slobodno ću reći da je vino iz 2010. godine. Pozdrav za sve iskrene rizlingdžije.

Vranac barrique Plantaže 2009

Plantaže jednostavno ne prestaju da oduševljavaju svoju vinsku publiku. Ozbiljni i neiscrpno kreativni, pokazuju svetu šta sve sorta Vranac može da iznedri iz sebe i gde su granice. Na jednoj od degustacija Vranaca, Slavoljub Ćirović je istakao svoje poštovanje prema ovoj sorti, ocenivši je kao najmuškiju u svetu vina. Moj čovek.
Imao sam prilika da probam sve varijetete Vranca iz Plantaža, ali barik verziju kroz celu bocu - nisam. Možda mi je ovo vino bilo u gornjem delu liste želja. Samo da podsetim da je barik drvena bačva od 225 litara, obično od hrastovine.
Boja je tipična za crnogorske Vrance, izuzetno tamno crvena, neprobojna, ali u isto vreme i odlično definisana i precizna. U čaši pokretljivo i lepo. Na mirisu se može osetiti široki dijapazon voćnih aroma, počevši od crvene višnje,pa sve do konačne obožavane suve šljive. Boje voća se menjaju postepeno, iz crvenog u crno, i sve vreme su u pozadini prisutne blage arome začina.  U ustima puno, ukus koji je oštar i precizan poput boje, oseti se teroar, prijatan i moćan odjednom. Ne toliko taninski izražen, kako neki Vranci umeju da budu, ali u formi koja je besprekorna.
Pita neki čovek Sommeliera Sremskog:
- Koliki je vek ovom vinu?
A on će na to:
-Još deset godina najmaje u odličnom stanju!
Vranac koji raste u Crnoj Gori je prepoznatljivog ukusa. Sorta koja poseduje neiscrpan izvor energije i koja te natera da je poštuješ. Vranac barik svakako spada u vina za koje se može reći da je veliko. Doživljaj koji se pamti.

Rkaciteli

Vino koje je drugačije.
Rkaciteli je sorta grožđa koja potiče iz Gruzije i u Srbiji gotovo da nema zasada ove sorte. Zato u našoj komšijskoj i osunčanoj prijateljskoj zemlji Makedoniji, Rkacitelija ima dovoljno. Neki ljudi mi se žale da ne mogu pročitaju šta piše na etiketi i ovom prilikom ću im pomoći: RKA - CI - TE - LI. Šta ovu sortu čini drugačijom i genijalnijom od drugih? Jednostavno, to je skup osobina iz nekoliko sorti sažete u jednoj.
Boja vina je svetlo zlatno žuta i u čaši igra kao neka lagana balerina.
Na mirisu blago sladunjavo, puno, sa aromama kruške i meda i pruža veoma prijatan užitak.
U ustima puno i odjednom - fleš (bez Gordona). Kao da me neko katapultirao u mega visine. Kiseline koje su neverovatno visoke i isto tako neverovatno ugodne. Kora od limuna ostavlja dugu završnicu u ustima i jasno je prepoznatljiva. Događaj i iskustvo koje se pamti. Naravno, vino mora biti dobro ohlađeno da bi kiseline došle do izražaja i nacitrusila nepca vinoljuba.
Neka vina u sebi kriju jako dobru priču. Neka vina koštaju mnogo više od ovog, a nemaju toliko toga da kažu i pokažu. Posle boce Rkacitelija ćete znati sa čime da ga uparite, jer on to sve vreme nagoveštava. Probajte, nemojte se stideti.

Širaz Trivanović 2013

Vinarija Trivanović nam dolazi iz Erdevika, i u poslednje vreme je veoma aktivna što se izlaganja na vinskim događajima u Srbiji tiče. Ovom prilikom, želeo bih da pohvalim njihovu aktivnost. Nikada napadni, uvek negde lagano skriveni, izlažu paletu svojih proizvoda koja je prilično bogata vinskim sortimentom. Ima tu više belog nego crvenog, ali priznaću da od ove vinarije znam samo za Širaz i da ga nikada nisam probao. Uvek nekako prođem pored njih. Evo sada prilike.
Boca je zatvorena čepom na zavijanje, protiv kojeg nemam ništa protiv. I Širaz Jacobs Creek ima takav čep, pa ga obožavam :-) Boja vina je tamno crvena i deluje kao koncentrovani sok. Miris mi je ono najbolje u ovom vinu i veoma podseća na Jokićev Cuvee, u kojem, podsetićemo, takođe ima Širaza. Taj miris nije lako opisati, ali deluje kao stegnuto koncentovano gusto crveno voće. U ustima srednjeg tela, blago povišenih kiselina, bogat bojom za jezik, mekanih tanina i sa ponekim mehurićem kiseonika, koji mi jedino ne prija u celom vinskom sklopu.
U suštini, vino treba probati i doživeti ga na svoj način. Etiketa mi prvi put izgleda kako treba, mada bi joj dobro došao jedan redizajn. Cenovni rang svih vina vinarije Trivanović je prihvatljiv i Širaz opravdava novac uložen na njega ( 480 u vinariji ). Čudna je to sorta!

Misija 2011

Volim etikete napisane ćirilicom! To je tako lepo i egzotično pismo.
Vinarija Janko se nalazi u Smederevu i poslednjih nekoliko godina se dobro kotira u vinskom svetu Srbije, kako sa belim, tako i sa crvenim vinima. Istakao bih Vrtlog, vino koje je proglašeno za najbolje belo vino na Balkanu i vino koje u sebi sadrži realan vrtlog. Zato o njemu nekom drugom prilikom. :-)
Vino Misija je napravljeno od sorte Šardone i ima u sebi nešto što je stvarno drugačije. Otvoreno je 90 minuta ranije i kroz bocu se prilično menjalo. Boja je tipična za Šardone i vino u čaši je pokretljivo i blago uljasto. Na mirisu stalno prisutne arome srpskog hrasta, slatkasto i koštunjavo. U ustima punog tela, alkohol (14,5%) daje na prodornosti i odlično je ukomponovan, extra suvo, kremasto, lepa i prijatna hrastovina koja je uvek tu i na kraju obilje citrusa, gde se ističe aroma limunove kore. U jednom trenutku sam imao osećaj kao da mi se jezik po dužini presavio od kiseline limuna i da mi je neko unutrašnjost obraza natrljao korom od limuna. Ali, sve je to zajedno veoma prijatno i dinamično. Ozbiljno i osvežavajuće!
Misija u sebi ima još puno života i prvi put sam imao priliku da se sretnem sa ovakvim stilom Šardonea. Treba ga svakako probati i videti koliko je priča o vinu opširna.

Frajla 2013

Prva asocijacija kada čujem za  Mačkov podrum je Srem, pa Portugizer,  Fruška Gora, čvarci. Ova vinarija neguje ukus i tradiciju Srema i bavi se sortama koje su tipične za ovo podneblje, kao i nekim internacionalnim sortama. Ipak, Portugizer je vino koje je zaštitni znak Mačkovog podruma i vino koje svojom lakoćom i mladosti odskače od drugih. Roze Frajla je napravljen od Portugizera i ima prelepu  etiketu, koja opet odiše Sremom. Ima li veze ovo vino sa svojim crvenim bratom?
Frajla poseduju izrazito nežnu i mekanu svetlo roze boju i u čaši je teže pokretljivo. Na mirisu nežne arome crvenog voća, koje blago lepršaju iznad čaše. U ustima punog tela, crveno voće, stameno, kiseline ne toliko izražene i može se reći da ovaj roze spada u grupu rozea gde nećete naći toliko svežine. Ali sa druge strane, poseduje izuzetnu pitkost, ukus koji ljudi vole i traže "da nije kiselo", čvrstoću i snagu koja nije toliko istaknuta, a može da prevari neiskusnog vinoljupca :) Sviđa mi se kontrast nežnog mirisa i punog ukusa.
Osvrnuo bih se još jednom na etikete Frajle i Portugizera. Mačkov podrum svoj Portugizer već duže vreme izvozi za Ameriku i kada sam u vinotekama u kojima se prodaje, video etiketu Portugizera na polici pored etiketa vina iz celog sveta, i da sam stranac koji nema pojma koje su sorte i odakle dolaze, po etiketi bih izabrao Portugizer. Stvarno izgleda svetski među svetskim!

Prokupac vs Plavac Mali

Već duže vreme mi se mota po glavi da bi mogao da napravim paralelu između dva vina, dve  sorte grožđa koje su autohtone u svojim državama. Prokupac - Plavac Mali. Srbija - Hrvatska. Dueli ovih ekipa su uvek puni naboja, kao derbi mečevi Roma - Lacio, Rendžers - Seltik ili nekad Jedinstvo - Lifam. Tako je bilo i ovaj put! Probao sam dosta i Prokupaca i Plavaca i činilo mi se da imaju neke sličnosti.
Sistem degustacije je bio takav da se obe boce otvore u isto vreme, sat vremena vetre u boci i piju se neizmenično čaša jednog, pa čaša drugog vina.
Prokupac Ivanović 2011 - Vino je tamno rubin crvene boje, gusto i u čaši teže pokretljivo. Na mirisu se u početku oseti krupna crna višnja, dok kasnije kupina preuzima primat. Zanimljivo je da su arome voća neverovatno čiste i precizne. U ustima srednjeg tela, srednje povišene kiseline i imate osećaj kao da pijete koncentrovani sok od višnje ili kupine. Tanini stalno prisutni, mekani.
Dingač Plavac Mali 2009 - Vino je rubin crvene boje i po refleksiji se vidi godina berbe. Na mirisu se osete arome crvenog mesa, crnog i crvenog voća, veoma je sveže, dok kasnije prelazi u prepoznatljivu šljivu. U ustima džemasta šljiva, obilje svežine, srednje telo i tanini koji su se stopili sa vinom.
Kako je degustacija odmicala i iz boca nestajalo vina, Plavac se posle trećeg sipanja skoro potpuno otvorio i prešao u svoj prepoznatljiv ukus šljive. Sa druge strane, Prokupac je sve vreme bio koncentrovan i pun, što je duže bio otvoren - bio je snažniji i nijednog trenutka nije pokazao znake slabosti.
Mnogo je žilav!
Kakve su sličnosti Prokupca i Plavca?
Razne varijacije rubin crvene boje i uglavnom srednje telo, dok su arome potpuno suprotne.
Lepo veče, dva sjajna vina. Ipak, Prokupac!