Misija 2011

Volim etikete napisane ćirilicom! To je tako lepo i egzotično pismo.
Vinarija Janko se nalazi u Smederevu i poslednjih nekoliko godina se dobro kotira u vinskom svetu Srbije, kako sa belim, tako i sa crvenim vinima. Istakao bih Vrtlog, vino koje je proglašeno za najbolje belo vino na Balkanu i vino koje u sebi sadrži realan vrtlog. Zato o njemu nekom drugom prilikom. :-)
Vino Misija je napravljeno od sorte Šardone i ima u sebi nešto što je stvarno drugačije. Otvoreno je 90 minuta ranije i kroz bocu se prilično menjalo. Boja je tipična za Šardone i vino u čaši je pokretljivo i blago uljasto. Na mirisu stalno prisutne arome srpskog hrasta, slatkasto i koštunjavo. U ustima punog tela, alkohol (14,5%) daje na prodornosti i odlično je ukomponovan, extra suvo, kremasto, lepa i prijatna hrastovina koja je uvek tu i na kraju obilje citrusa, gde se ističe aroma limunove kore. U jednom trenutku sam imao osećaj kao da mi se jezik po dužini presavio od kiseline limuna i da mi je neko unutrašnjost obraza natrljao korom od limuna. Ali, sve je to zajedno veoma prijatno i dinamično. Ozbiljno i osvežavajuće!
Misija u sebi ima još puno života i prvi put sam imao priliku da se sretnem sa ovakvim stilom Šardonea. Treba ga svakako probati i videti koliko je priča o vinu opširna.

Frajla 2013

Prva asocijacija kada čujem za  Mačkov podrum je Srem, pa Portugizer,  Fruška Gora, čvarci. Ova vinarija neguje ukus i tradiciju Srema i bavi se sortama koje su tipične za ovo podneblje, kao i nekim internacionalnim sortama. Ipak, Portugizer je vino koje je zaštitni znak Mačkovog podruma i vino koje svojom lakoćom i mladosti odskače od drugih. Roze Frajla je napravljen od Portugizera i ima prelepu  etiketu, koja opet odiše Sremom. Ima li veze ovo vino sa svojim crvenim bratom?
Frajla poseduju izrazito nežnu i mekanu svetlo roze boju i u čaši je teže pokretljivo. Na mirisu nežne arome crvenog voća, koje blago lepršaju iznad čaše. U ustima punog tela, crveno voće, stameno, kiseline ne toliko izražene i može se reći da ovaj roze spada u grupu rozea gde nećete naći toliko svežine. Ali sa druge strane, poseduje izuzetnu pitkost, ukus koji ljudi vole i traže "da nije kiselo", čvrstoću i snagu koja nije toliko istaknuta, a može da prevari neiskusnog vinoljupca :) Sviđa mi se kontrast nežnog mirisa i punog ukusa.
Osvrnuo bih se još jednom na etikete Frajle i Portugizera. Mačkov podrum svoj Portugizer već duže vreme izvozi za Ameriku i kada sam u vinotekama u kojima se prodaje, video etiketu Portugizera na polici pored etiketa vina iz celog sveta, i da sam stranac koji nema pojma koje su sorte i odakle dolaze, po etiketi bih izabrao Portugizer. Stvarno izgleda svetski među svetskim!

Prokupac vs Plavac Mali

Već duže vreme mi se mota po glavi da bi mogao da napravim paralelu između dva vina, dve  sorte grožđa koje su autohtone u svojim državama. Prokupac - Plavac Mali. Srbija - Hrvatska. Dueli ovih ekipa su uvek puni naboja, kao derbi mečevi Roma - Lacio, Rendžers - Seltik ili nekad Jedinstvo - Lifam. Tako je bilo i ovaj put! Probao sam dosta i Prokupaca i Plavaca i činilo mi se da imaju neke sličnosti.
Sistem degustacije je bio takav da se obe boce otvore u isto vreme, sat vremena vetre u boci i piju se neizmenično čaša jednog, pa čaša drugog vina.
Prokupac Ivanović 2011 - Vino je tamno rubin crvene boje, gusto i u čaši teže pokretljivo. Na mirisu se u početku oseti krupna crna višnja, dok kasnije kupina preuzima primat. Zanimljivo je da su arome voća neverovatno čiste i precizne. U ustima srednjeg tela, srednje povišene kiseline i imate osećaj kao da pijete koncentrovani sok od višnje ili kupine. Tanini stalno prisutni, mekani.
Dingač Plavac Mali 2009 - Vino je rubin crvene boje i po refleksiji se vidi godina berbe. Na mirisu se osete arome crvenog mesa, crnog i crvenog voća, veoma je sveže, dok kasnije prelazi u prepoznatljivu šljivu. U ustima džemasta šljiva, obilje svežine, srednje telo i tanini koji su se stopili sa vinom.
Kako je degustacija odmicala i iz boca nestajalo vina, Plavac se posle trećeg sipanja skoro potpuno otvorio i prešao u svoj prepoznatljiv ukus šljive. Sa druge strane, Prokupac je sve vreme bio koncentrovan i pun, što je duže bio otvoren - bio je snažniji i nijednog trenutka nije pokazao znake slabosti.
Mnogo je žilav!
Kakve su sličnosti Prokupca i Plavca?
Razne varijacije rubin crvene boje i uglavnom srednje telo, dok su arome potpuno suprotne.
Lepo veče, dva sjajna vina. Ipak, Prokupac!

Mateus rose

Mateus rose dolazi iz Portugala i spada u grupu velikih svetskih vinskih brendova. Izgled flaše je specifičan  i  do sada je proizvedeno više od 110 miliona boca ovog okruglog lepotana. Osamdesetih godina prošlog veka, Mateus se služio kao welcome drink u mnogim hotelima u Evropi i uvukao se pod kožu svakom turisti koji ga je probao. Stvarno se pitam zašto?
Mateus se pravi od nekoliko portugalskih sorti grožđa i zanimljivo je da na boci ne mogu da nađem godinu berbe. Prilikom otvaranja boce čuje se zvuk kao kada otvarate neki penušavac, jer je vino rađeno metodom  frizzante. Kada se sipa, blago penuša i stvara oko sebe osećaj svežine i sreće. Boja je čista roze, dok na mirisu preovlađuju nežne arome crvenog voća, tačnije jagode i maline. U ustima blago gazirano, resko, mlado, sladunjavo, izrazito sveže i crveno voćno. Sadrži veoma mali procenat alkohola od samo 11%. Kada spojite sve ove stavke, dobije roze koji vas posle prve čaše jednostavno tera da probate još i uvlači u svoj začarani krug. Treba da se služi veoma hladan, na temperaturi od 5 - 8 stepeni i jedan je od mojih velikih letnjih prijatelja.
Kada želite da se na trenutak osećate kao građanin sveta - popijte Mateus! Kada su velike vrućine i želite dobro da se rashladite - popijte Mateus! Kada želite da impresionirate devojku koja vam se dopada i da joj pokažete koliko se dobro razumete u vino - popijte Mateus!

Italija

Oduvek sam voleo zabave ponedeljkom!
Danas je na Petrovaradinskoj tvrđavi održana degustacija vina iz različitih regija Italije. Akcenat je stavljen na autohtone sorte, gde su imali priliku da nam pokažu čime raspolažu i čime se ponose. A stvarno imaju šta da pokažu :)
Na listi se našlo deset vina, četiri bela i šest crvenih.
Bela vina Italije se odlikuju svežinom, lepim i čistim aromama i blago povišenim kiselinama. Sva četiri vina su bila veoma zanimljiva.
Kod crvenih vina je bilo nekoliko varijacija i poći ću redom:
Primitivo Puglia 2013 - Sorta koja se nije pokazala u najboljem svetlu, dosta kiselina, crveno voće, povišen alkohol,sa drvetom koje mi nije prijalo
Nero dAvola Sililija - Na početku veoma intezivno, crno voće i drvo dominiraju, nekako se čini u top formi, dok je posle dvadeset minuta vino u čaši skroz palo. Pozdrav za Vuka
Četiri vina sa slike:
Montepulcano Marina Cvetić 2010 - Uz Amarone najtamnije vino danas, veoma koncentrovano, drvo je sjajno, visok nivo napada, vanila.
Brunello Casanova di Neri 2009 - Veliko vino, kompleksno, tamno braon crvene boje, čokolada, ima nešto u njemu što vibrira u ustima, hrapavi tanini.
Barolo 2008 - Iznenadila me je svetlo braon boja, na mirisu prohladno, sveže, sa taninima koje se u ustima spuštaju kao plahta, crno voće.
Amarone 2010 - Posle Barola ovaj Amarone nije ima nikakvu šansu. Biter, puno telo, jačina, snaga.
Od poslednja četiri vina izdvojili su se Brunello i Barolo. Mrtva trka,velika borba. Ipak, Barolo!
Još jednom bih se osvrnuo i pohvalio sjajnu organizaciju i ugođaj koji je bio veoma prijatan.

Prokupac Rubin 2011

Dobar dan i dobro došli u autohtonu Srbiju!
Konačno je na red stigla vinska sorta koja potiče iz moje zemlje. Prokupac i Tamjanika čine autohtoni tim Srbije koji nas uspešno predstavlja po belome svetu. Prokupac se najviše uzgaja u Župi  i ima još nekoliko različitih naziva, kao što su Rskavac (Rajkovići) ili Kameničanka (Jelić). Sorta koja ima svoju boju, miris i ukus. Drago mi je što sam za ovaj put, uz preporuku našeg iskusnog sommeliera, izabrao vino iz premijum kategorije giganta iz Kruševca. Iskreno,bio sam pomalo skeptičan!
Boca je otvorena pola sata pre konzumiranja. U čaši se našla tečnost tamno rubin crvene boje, koja je veoma pokretljiva, sa refleksijom koja nam ukazuje da vino nije mlado. Na mirisu, u početku blagi džem od jagode i blago začinske arome, dok vremenom višnja preuzima primat i dominira do kraja boce, i to višnja koja je sitna,crvena i blago kisela, ali prijatna. U ustima povišene kiseline, arome crvenog voća koje osvežavaju i vremenom su sve intenzivnije i tanini, koji odmah na početku daju do znanja sa kim imate posla i konstantno bockaju jezik i unutrašnjost obraza, ali prijatno. Vino je ostavilo krajnje pozitivan utisak i kada bih u jednoj reči trebao da opišem ovo vino, to bi bila reč - umilno!
Hteo sam na kraju da sumiramo osnovne karakteristike Prokupca:
- rubin do tamno crvene rubin boje
- arome crvenog voća (višnja) , blago začinske arome
- srednje telo, povišene kiseline, dosta tanina
- veliki potencijal za odležavanje
Sve čestitke za ovo, više nego korektno vino, koje vredi bar dva puta više nego što košta. Odlično se kombinuje sa crnom čokoladom i preporuka svim skepticima da probaju ovaj Prokupac.

Pošip 2013

Dolazi sezona toplijeg vremena i trend pijenja vina polako prelazi u svetliju fazu. Pošip sigurno spada u jednu od mojih omiljenih belih sorti grožđa. Nema ga u velikim količinama i svaki koji ćete probati sličan je prethodnom. Uglavnom je punog tela, težak, često sa dosta alkohola i uvek je dobar pratilac branicinu ili oradi na žaru. Imao sam prilike da letujem na ostrvu odakle potiče Pošip. Nažalost, tada sam o vinu jako malo znao :)
Vino za današnju degustaciju nam stiže iz Čare, mesta koje se nalazi u unutrašnjosti ostrva Korčula. Prilikom sipanja vina u čašu se primećuje da je tečnost iz boce gusta, uljasta i prepoznatljive tamno zlatne žute boje. Na mirisu blago sladunjav sa aromama kandriranog voća, kruške i ponekom kiselinom koja izleti. U ustima blago gazirano, resko, pomalo slano, toplo i imate osećaj punih usta vina. Vremenom, blage kiseline sa početka postaju sve izraženije, a vino sve jače. Obavezno služiti hladnije.
Postoje vina koja pijem i od kojih znam da će me boleti glava. E, ovo je bilo takvo!
Ako izuzmemo ovu poslednju stavku, vino je ispunilo očekivanja po pitanju aroma i žestine koje poseduje. Svaki susret sa ovim vinom je priča koje se rado sećam. Kada bi ovaj Pošip uporedio sa Plenkovićevim, Jokićevim ili masovnim Pošipom iz vinarije Čara - ovaj ne bi bio među prva dva.