Prilikom nedavne posete Vrnjačkoj banji, imao sam priliku da se bolje upoznam sa tamošnjom vinskim scenom i ujedno upoznam Župu, sa kojom se do sada, osim kroz vina i boce, nisam uživo sretao.
Moja fascinacija Vrnjačkom banjom i dalje ne jenjava. Čistoća i toplina gostoprimstva domaćina vas ne mogu ostaviti ravnodušnim.
Odseo sam u privatnom hotelu nedaleko od centra grada. Zanimljivo, u hotelu služe vina Aleksandrovića i vinarije Grabak iz Vrnjačke Banje. Može na čašu, može i na bocu.
Krenemo na večeru u poznatu kafanu i na pitanje šta imaju u ponudi od vina, konobar me umalo nije srušio sa stolice kada je počeo da istresa iz rukava obilje župskih Tamjanika i Prokupaca.
- Da vam dekantiram Prokupac?
- Može! - rekoh iznenađeno i ponosno u isto vreme.
U povratku, svratimo u Stopanje, glavni grad pečenja u Srbiji. Vrte se jagnjići i prasići duž celog glavnog druma, ljubazni domaćini kafana pozivaju na ručak isto kao na primorju, gde vas prelepa hostesa poziva na porciju sveže ribe, tek izvađene iz mora. Odlučimo da svratimo kod Steve, a u ponudi vina, pored tradicionalnog rubinovog rozea, i Tamjanika i roze od Prokupca i Prokupac.
Da zaključim ovaj kratak uvod - ovako se voli i poštuje svoje. Bravo!
Vinarija Grabak se nalazi u samoj Vrnjačkoj Banji, na mestu gde je nekad bila grabova šuma. Kompleks čine vinograd, objekat za prenoćište, dva bazena, restoran, degustaciona sala i vinarija. Sve osmišljeno da se ceo dan provede i uživa na jednom mestu.
Pored internacionalih sorti, uzgaja se i jedna nacionalna. Vina uglavnom nose nazive ptica: Prva lasta, Bela golubica, Plava paunica, Siva vrana i vino koje posebno ističu - Modro vrana, barikirani Kaberne Sovinjon.
Prokupac mi je veoma prijao zbog njegove lakoće, mladosti, malog procenta alkohola (11,5%), gde je sve nadomešteno prijatnim i preciznim mirisom kupine i višnje i lakim gutljajima koji prosto klize niz nepca.
Preporuka svima da posete ovo naše predivno mondensko mesto, da probaju naša vina na svakom mestu i osete toplu i prijateljsku ruku na svom ramenu.
Moja fascinacija Vrnjačkom banjom i dalje ne jenjava. Čistoća i toplina gostoprimstva domaćina vas ne mogu ostaviti ravnodušnim.
Odseo sam u privatnom hotelu nedaleko od centra grada. Zanimljivo, u hotelu služe vina Aleksandrovića i vinarije Grabak iz Vrnjačke Banje. Može na čašu, može i na bocu.
Krenemo na večeru u poznatu kafanu i na pitanje šta imaju u ponudi od vina, konobar me umalo nije srušio sa stolice kada je počeo da istresa iz rukava obilje župskih Tamjanika i Prokupaca.
- Da vam dekantiram Prokupac?
- Može! - rekoh iznenađeno i ponosno u isto vreme.
U povratku, svratimo u Stopanje, glavni grad pečenja u Srbiji. Vrte se jagnjići i prasići duž celog glavnog druma, ljubazni domaćini kafana pozivaju na ručak isto kao na primorju, gde vas prelepa hostesa poziva na porciju sveže ribe, tek izvađene iz mora. Odlučimo da svratimo kod Steve, a u ponudi vina, pored tradicionalnog rubinovog rozea, i Tamjanika i roze od Prokupca i Prokupac.
Da zaključim ovaj kratak uvod - ovako se voli i poštuje svoje. Bravo!
Vinarija Grabak se nalazi u samoj Vrnjačkoj Banji, na mestu gde je nekad bila grabova šuma. Kompleks čine vinograd, objekat za prenoćište, dva bazena, restoran, degustaciona sala i vinarija. Sve osmišljeno da se ceo dan provede i uživa na jednom mestu.
Pored internacionalih sorti, uzgaja se i jedna nacionalna. Vina uglavnom nose nazive ptica: Prva lasta, Bela golubica, Plava paunica, Siva vrana i vino koje posebno ističu - Modro vrana, barikirani Kaberne Sovinjon.
Prokupac mi je veoma prijao zbog njegove lakoće, mladosti, malog procenta alkohola (11,5%), gde je sve nadomešteno prijatnim i preciznim mirisom kupine i višnje i lakim gutljajima koji prosto klize niz nepca.
Preporuka svima da posete ovo naše predivno mondensko mesto, da probaju naša vina na svakom mestu i osete toplu i prijateljsku ruku na svom ramenu.
Нема коментара:
Постави коментар