Vladika 2011

Danas je u Golubincima bio Vladika Sremski Vasilije. Nažalost, Sommelier Sremski Željko nije uspeo da uskladi svoje obaveze i upozna Vladiku .Ali, sve je danas nekako imalo svoj zanimljiv tok.
Svoju večernju aktivnost sam posvetio poseti Crown Plazi  i festivalu Srpskih vina, koji se održava po treći put. Probao sam uglavnom neka obična vina, neka koja su bila u katastrofalnom stanju i malo onih koja su ostavila pozitivan utisak. Istakao bi vinariju Jokić koja se najviše trudila od svih izlagača, kao i njihov cuvee koji je imao najlepšu boju to veče i čokoladni Amanet Vranac vinarije Aleksić.
Posle kraćeg zadržavanja na događaju,reših da sa svojim vinskim partnerom popijemo bocu nečeg čvrstog i tvrdog. Vranac? Može! Pošto danas nisam uspeo da upoznam mog Vladiku, Vladika Plantaže je bio više nego idealan. Kao vinarija koja izbacuje sjajne Vrance raznog spektra,za cenu od 900 dinara sam očekivao nešto bolje od Pro cordea i našto slabije od barika.
Etiketa izgleda veoma otmeno i samo ime vina zvuči veliko. Boja je tipična za Vranac, zatvoreno crvena (skoro crna) i vino je prilično živahno. Na nosu veoma sveže, sa prilično visokim nivoom napada i miriše na crvenu svežinu. U ustima fine oštrine, tanini lepo bockaje i deluje hladnije ustima nego što je temperatura vina. Punog je tela, bez drveta i zanimljivo je da je ovaj Vranac skoro pa polu suv.
Opšti utisak je da je ovo vino izuzetno prefinjenog ukusa, drugačijeg stila od ostalih Vranaca i zasluženo nosi ovaj veliki naziv. Sve pohvale za Plantaže, koje su pokazale da od ove sorte od njih možemo još svašta da očekujemo.
Dragi Vladiko, bila mi je čast upoznati Vas.

Riserva Ducale Chianti Classico 2005

Odmah na početku bi hteo da izrazim ogromne simpatije prema svakom Chianti Classicu, kao i Italiji uopšte i svim varijacijama i podvarijacija Sanđovezea. Kada sam ulazio u svet vina, nazive regija, sorti grožđa i svih ostalih pojmova vezanih za najvažniju glavnu stvar na svetu, naziv Chianti mi je uvek zvučao nekako najbolje. Kao što znamo, vino Chianti dolazi iz Toskane i spada u jedno od najpopularnijih italijanskih vina. Oznaka classico znači da dolazi iz centralnog dela regiona i uglavnom su vina sa ovom oznakom boljeg kvaliteta od običnog Chiantia. Oznaka koju nosi je DOCG, što znači da je kvalitet garantita.
Ima dana u godini (kada je mojoj deci rođendan) za koje uvek imam nešto lepo ostavljeno da leži i kada se sva gužva skloni, zajedno sa suprugom otvorimo dobru bocu i uživamo kako su naša deca porasla :*  Vino koje smo to veče konzumirali je bilo nekako baš za tu priliku, osetilo se da je prilično staro i sve vreme je bila prisutna aroma konjaka koja je uticala na težinu i žestinu. Hrapava vanila se stidljivo probijala, ali nije uspela mnogo da napravi. Crveno voće ponekad naleti. Oko sebe stvara prijatno romantičan  ambijent i osećate se veoma lepo. Ovakav stil me najviše podseća na Porto Karas, zbog kombinacija sličnih ukusa, baš takve hrapave vanile.
Opšti utisak je da ovo vino sasvim zadovoljava dobrog vinskog poznavaoca i da je sasvim dovoljno za godinu dana popiti jednu bocu ovakvog vinskog stila.

Kremen 2011 i Vranac 2010

Još jedno u nizu čarobnih vinskih večeri. Na meniju se nalazilo najbolje vino Srbije za 2013. i osnovna verzija  Vranca.

Kremen 2011  - Skoro godina dana prođe od kako ova boca spava u mojoj arhivi i došlo je vreme da vidimo u kom je pravcu otišla u odnosu na prethodnu godinu. Prva stvar koja je interesantna kod ovog kabernea je boja, koja nije tipična za ovu sortu, već je dosta svetlija i više nekako rubin. Voden linija debela i dobro uočljiva. Vino sam otvorio dva sata ranije, bez dekantiranja. Prva čaša pokazuje svu voćnost i lepotu, lepršavost, a tanina nigde,sve mirno. I onda kreće ono prepoznatljivo za ovo vino-dosta esencijalno, žestoko, sunce, kamen .Imao sam slično iskustvo sa Jankovim Zavetom 2010. U početku ništa, a na kraju svašta. Opšti je utisak da je ovo vino u kondiciji i da mu predstoji još najmanje dve godine aktivnosti.

Vranac 2010 - Osnovna verzija Vranca  o kojoj bi mogao da napišem uvek sve najlepše,jer to vino stvarno to zaslužuje. Posle Kremena smo prešli na Vranac i neverovatna stvar je u tome da nije bilo nikakve oscilacije u ukusu. Naprotiv, telo je nadograđeno, punoća na istom nivou i arome zemlje i suvih šljiva došle su kao pun pogodak. To je sorta koja se voli, koja može dobro da te rastuži i da te sruši.Pozdrav za sve Vrancomane.